Delo

Д Е Л 0 110 ној Варн, и Обреновцу, где je наиисао нрве главе својих „Бевдушника“ н штамиао их у „Отаџбини“ 1880—82. Роман овај, у коме се износи једно наше, на жалост, још неискорењепо зло — зеленашлук — обратпо је, норед „Драгоцене огрлице“, пажњу на књижевног механџију. Лаза се убрзо затим настанио у Београду и 1882 добио уредништво „Впдела“, чији први уредници беху Аца Новаковић и Тодор Стефановпћ Внловски. Од тада управ.0 почиње новинарска карцјера Комарчићева.2 Оцепљење радпкала беше онда у велико извршено, а „Видело“ постало орган новоформиране и целокупне Напредне Странке.3 После српско-бугарског рата тога је јединства нестало. Неуспех овога фаталног рата иринисиван је искључиво Гарашанину и напредњацима, што је и међу самим њима изазвало подељепа мишљења; алп су аукторитет Гарашанинов н непопустљнва ириврженост напредњачке масе према његовој лпчностп иобедили сваку сеиаратистичку тежњу у странци. Тада се догодио један парадокс: Напредна Странка, поред свеколиког ратног неуспеха, јавља се још јача, борбенпја н већма дисцнилинована. То је, уједно, најлепше време „Видела“ п доба најактпвнијег уредннковања Комарчићевог. Заслуге његове за орган напредњачки, којем је он, с незнатним прекпдима,4 стајао нетнаест година на челу — не могу се у једном овако кратком некрологу ни обележпти, а камо лп достојно оценити. Лаза Комарчпћ је делио добро н зло с одлпчним органом своје драге странке; оп је био његов веран, истрајап п до последњег броја неуморан уредник; историја „Видела“ обухвата један плоднп одсек Лазп2 У два маха је пмао и свој сопственп лист (1874 издавао је у Крагујевцу „Будућност", а у Београду, после „Виделовог" престанка, „Нови Завет“), али оба пута свега неколико месеци. У редакцнји „Видела" радио ,је прво с Драгутином Милодановићем, који је као уреднпк суботичке „Впле“ прешао у Србију и бпо добровољац за време српско-турскога рата; после му је Мплан Бпљчевић, све до 1897, бно сталнп помагач. đ Главни му сарадници беху тада: Ппроћанац, Гарашанпп, Кујунџић, Чеда Мијатовић, Каљевпћ и Ст. Новаковић. — Доцније, после рата, пзвршена је једна реформа „Видела", н тада је уобичајено да се чланци потипсују псевдонимима: Лир (Гарашанин), Раул (Анђелић), Поза (Данпћ), Пан (Биљчевпћ), Фигаро (Радоје Радошовић), п др. Комарчић се нотписивао Дегиљ или Т. (еслиџанац). 4 „Видело“ је први нут престало иосле 14 маја 1887. Поново је покренуто у лето 1890. Г. 1892 одлежао је Комарчић неколико месеци у пожаревачком затвору, за које га је време замењивао Биљчевпћ.