Delo

46 Д К JI 0 јина се може доказити неирекпдним, потпуним и неограниченим ужива1Бем од 1 јануара 1880 год. па до дана ограничавања. „У ново-ослобођеним крајевима својина се може увек доказати ненрекидним. потпуним и неограниченим улсивањем од 1 јануара 1880 год. па до дака ограничавања изводом из понисних књига, као и нресудама и решењим аграрннх комиспја и закона о досељавању од 3 јануара 1880 год.“ У измене од те године узето је и то, да комисије могу околним селима и општинама, које немају довољно испуста, на њнхову молбу одредити од оближњих државних шума (нарочито окрајке и окуке) известан простор, кад потребу за ово докажу. „На ово имају права и она села и општине, гдејеограипчавање државних шума раније свршено.“ Комисије — по тим изменама — суде и о границама и о својини на основу предњих доказа и раније наведених одредаба грађанског закона, а нротиву комисијских пресуда има места жалби надлежном нрвостепеном суду у року од десет дана. Најзад у закон о шумама од 1904 г. унето и ово: „Општине, села, цркве, манастпри и поједини грађани, који налазе да у до сада ограниченим државним шумама могу по овом закону доказати право својине на шуме и земљишта на којима су куће, стаје, дворшлта, воћњаци, њиве и ливаде, имају права у року од 6 месеци, од кад овај закон ступи у живот, поднети жалбу надлежном првостепеном суду иротиву свих нресуда, донетих од стране ранијих комисија за ограничавање државних шума. Ово право могу употребити само према држави, а никако ирема трећим лицима. Првостепени суд цениће доказе, изнесене у жалби, по овом закону, и донети решење, које је извршено.“ Ето то су најновије измене у закону о шумама од 23 марта 1904 год. које се односе на ограничавање шума, и које су донете и противу воље ондашњег министра народне привреде (Г. Dr. Свет. Радовановића) коме се мора одати захвалност, што је својом енергијом успео, да задржи скупштину од укидања шумских управа, н противу воље Шумарског Одељења. Оне су од свију дотадашњих измена највеће, најтеже, најгоре н најнеиравилнмје. Њмма је измењен и састав комисија, и доказна срества, и начин суђења, и у исто време — као и 1902 г. — њима се успело, да се целокупан рад рани-