Delo

48 Д Е Л 0 у право својиее, тим мање, ако се на дотично земљиште ни иорез не плаћа, а то се плаћање најновијим изменама у закону не тражи изрично, нарочито не за новоослобођене крајеве, за које је довољан доказ о својпни само извод и пописних књига. Да се и не упуштамо у расправу тога: зашто су комисије за ограничавање држ. шума дегредиране тиме, што противу њихових нресуда има места жалби првостепеном, а не коме вишем суду, ми морамо да констатујемо, да ће оваквим одредбама за доказивања својине шума и шумских земљишта Краљевина Србија изгубити многе своје државне шуме, и евентуално остати и без шума у опште. Ево зашто. Опште је позната ствар, да се у Србији намерно граби и тамани оно је што државно, општннско и сеоско. Како су пређашње огромне општенародне шуме у грдној величини уписане у поиисне књиге (према закону о порези од 1884 год.) на име села и општина, оне ће, према оваквим законским одредбама, припасти селима и општинама у својину, а да ће по том, у најкраћем року, бити разграбљене и уништене, нарочито према измењеним законским одредбама у погледу поступања са општинским и сеоским шумама од 1904 године ван сваке је сумње. Доказ за ово већ сада имамо у општинским и сеоским шумама окр. београдског у коме је у знатној мери извршено ограничавање државних шума, пошто су оне готово свугде потпуно исечене (н. пр. све овакве шуме око Авале, Липовице, Космаја и т. д. сада су иотпуно уништене (н. пр. општина врчинска, рушљанска, барајевска, сремачка и друге). Какви каламитети отуда могу наступити за целу земљу, није тешко предвидети, ношто се они у источном крају наше отаџбине могу и сада опазити. Dr. Миливоје С. Васи£. — НАСТАВИЂЕ СЕ —