Delo

НУДНИ снови 51 На када је кроза своје густе трепавнце на мах угледала. како више ње, на оном недогледном тамнилу трепти сјајна звездана мрежа, учини јој се, као да п небо дршће са неког светог, тајанственог миља. .. . Тако она. А он, далеко од ње, тамо у престоници, камо је отишао да своје науке доврши, он, коме њена мисао тако жудно полеће — кога она оквиром својих најнежнијих осећаја тако идеално реси? Он — већ о дану по тој ноћи друкчије : По угаситом вечерњем небу над угарском престоницом, утакмице јуре црни и жути облаци, те се сливају у густу тмасту масу, по којој муња учестано своје светле јероглифе бележи. Кроз бесно хујање ветра продире потмуло рикање грмљавпне као нека страшна претња, са које би и најокорелији грешник задрхтао. Нека споредна улица замаглила се од прашине; а у овој се витлају малени комадићи хартије и других лаких ствари што их вихор немилице у вис диже. Но крај свега тога се на некој лепој, великој кући у тој улици отворпше тешке, сваковрсним рељефима украшене вратнпце, а на њима се указа Ђорђе. Неко време је испитљиво погледао око себе; по томе прикопча свој горњи каоут, подиже на њему јаку чак више потиљка, натаче шешир на главу тако, да су му се једва очи виделе, па онда, као злим духом гоњен, наже корачати што је брже могао. Па које што је сам брзао, које што га ветар тренутно силом понесе, за мало времена прође кроз две три мање улице, уће у неку повећу, али доста оиалу кућу и успе се уз трошне вијугаве степенице на други снрат. Но тек што се нашао у својој скромно удешеној соби, те мало одахнуо, а по мутним окнима напрашених mj^ прозора почеше ударати крупне кишне капље. Али он се на то слабо освртао; брзо скиде шешир и капут, баци их на неку ерхаву столицу, па онда приђе столу, који је бпо крај прозора. Неко време је журно преметао хартију, која беше по столу разбацана; али кад на мах опази неко затворено, а већ адресовано писмо, готово јекну од љутине: 4*