Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВБЛЕСА 71 и навалише сложно на Глигора, смишљајући да њега одбију с позиције па са ње отерају све нас. Али се Глигор не иомаче ни стопе све до мрака. Други део војске изађе на војнички пут и растуривши се по орању крену испрва лагано на Извор у нашем правцу. У селу нлануше још три куће баш под нама, те нас густи дим раздвоји од Турака, све док ватра не захвати сламене кровове, и црног дима нестаде. Турци видевши све већу ватру потрчаше, и кад се дим расчисти беху према нама толико близу да нх распознавасмо. Сигурно су рачунали да смо иочелп оступати, па су за то слободно ишли напред. Дочекасмо нх сложним плогуном те прскоше куд који. Читав се минут не чу пушка од њпхове стране. Једва се повратише и прибраше, па навалише тако да наста права тутњава у целој долини. ЈБпхове монотоне плотуне којп се с малим размаком низаху пратила је праска наших и бугарашких иушака, мешајући се са псовком, виком, кукњавом жена и ломњавом запаљених греда. Занети борбом с Турцима, заборависмо на бугараше те се од њих више и не заклањасмо. Али су они на то и чекали, и њихова пуцњава не оде у залуд. Један куршум проби једном Васином четнику леву руку впше лакта. Четник, како је лежао, пови се по земљи јаукнувши, мислећи да је рана опасна. Док му видесмо рану, цела се рука обли крвљу и поче цурити низ прсте. Куршум беше прошао кроз сред мишићне кости, али то ништа не смете рањеном четнику да избаци десном руком још неколико метака у правцу куле, весео што рана није опасна. Глас да је један рањен оде од четника до четника, и борба наста жучнија, да се немаше времена ни за превијање. Долгач је непрестано држао доњи крај села, али иосле навале турске покушаваше неколико пута да са заробљеницима изађе уз брдо код нас, па кад не успе, он оде уз реку, обпђе око брега и испаде за нама сав блатњав и знојав. Са собом је дотерао и осам заробљеника, који од страха, чисто немаху ни кагш крви у лицу. ГБих оставише с једннм четником, а он се придружи с осталима нашем одељењу. Пуцњава трајаше читавих два еата без прекида. Вабунски је за то време похватао гогово из сваке куће по једног таоца па се лагано повуче из села са својима, водећи тринаест заробљених Изворчана. Један нам његов чегник јави да можемо одступати јер је и Глигор већ почео с повла-