Delo

i G Д E Л 0 говорио је, како ou волп и познаје народ н често је равговарао са сељацима, што је оп умео чинити лепо и нрнродно, не претварајући се, п из сваког таквог разговора нзводио је опште закључке у корист народа, као и доказ да он нознаје тај народ. Такав однос према народу није се допадао Константину Љовпну. По његовом схватању, народ је био само главни учесник у општем раду и, без обзира на све уважење и некакву крвну љубав према мужику,1 коју је посисао, како он сам вели, са млеком дадиљиним, он, који се, учествујући с њим у општем раду, понекад усхићавао силом, кротошћу и правичношћу ових људи, врло често се, кад су у општем раду биле нотребне и друге особине, љутио на народ због његове безбрижности, мурдарлука, пијанства и лажи. Константин Љовин, кад би га упитали, воли ли он народ, не би знао, како да одговори на то. Он је волео и није волео народ, исто тако као и људе уоиште. Разуме се, као добар човек, он је више волео људе, него што их није волео, па према томе и народ. Алп волетп, или не волети народ, као нешто особито, он нпје могао, јер не само што је живео с народом, не само што су сви његови интересп били везани за народ, него је он сматрао и самога себе као делић народа, није видео у себи и народу никаквих нарочитих особина и недостатака, и није могао противоставити себе народу. Осим тога, ма да је он дуго живео у најближим односима са мужицима, као домаћин и посредник, н што је најглавније, као саветодавац (мужици су му веровали п долазили к њему за савете са даљине од четрдесет километара), он није имао никаквог одређеног мишљења о народу, и па питање: познаје ли он народ, било би му тако исто тешко одговорити, као и на питање: воли ли он народ? Рећи, да. познаје народ, било би за њега оно исто, што и рећи, да познаје људе. Он је стално посматрао и упознавао разноврсне људе, међу њима и људе-мужике, које је он сматрао као добре и интересне људе, и непрестано је налазио у њима нове црте, мењао стара мишљења о њима и стварао нова. Код Сергија Ивановпча било је противно. Као год што je он волео и хвалио сеоскн живот, унаточ ономе животу, који није волео, тако исто је волео и народ унаточ оној класи људи, коју није волео, и тако истоје познавао народ као нешто противно уонигге људима. У његовом ме1 Најнижа сталешка класа у Русији.