Delo

АНА КАРЕЊИНА i i тодичком уму јасно су се образовали одређенп облицп народног живота, пзвучени делимпце из самог пародног жпвота, али у главном пз аптптеза. Он никад није мењао своје мпшљење о народу, нити своје одношаје према њему. Кад су се међу браћом дешавале нееугласице у мпшљењима о народу, Сергије Иванович иобеђпвао је брата баш тиме, што је имао одређене појмове о народу, његовом карактеру, особинама и укусима; Константин пак Љовнн нпје пмао никаквог одређеног и сталног појма, тако да је у тим препиркама Константин био пзобличаван у противоречностп самом себи. 8а Сергија Ивановича млађи брат његов био је красан дечко, са добро удешеним срцем (како се он изражавао на француском), али са умом, премда и доста хитрим, ппак потчињеним утпсцима тренутка п услед тога пунп.м противречностп. Са снисходљивошћу старпјег брата он му је понекад објашњавао смисао ствари, али није налагзио задовољства у препирци с њим, јер га је одвећ лако разбијао. Константин Љовип гледао је на брата, као на човека огромног ума и образовања, племенитог у пајвећем смислу те речп, и обдареног способношћу делатности за опште добро. Али у дубини своје душе, у колпко је бивао старпји и у колико ,је више упознавао свога брата, у толико му је чешће и чешће долазила у главу мисао, да ова способност делатности за оиште добро, чије је потпуно осуство он у себи осећао, може бити н није нека особина већ, напротив, недостатак нечега — не недостатак добрпх, честптих, нлеменитих жеља и укуса, већ недостатак животне силе, онога што се зове срце, оне тежње, која иринуђава човека да нз безбројних путева живота избере један и само то жели. Што је више упознавао брата, то је више опажао, да и Сергије Иванович и многи други радници за оиште добро — нису срцем били доведени до те љубави иремао општем добру, него су умом расудили, да је добро занимати се тиме, и само због тога су се занимали тим. У тој претпоставци утврдила је Љовина још и та опаска, да његов брат ни у колико ближе не прима к срцу питања општега добра и бесмртноети душе од партије шаха пли оштроумне конструкције какве нове машине. Осим тога, Константипу Љовину било је пезгодно братово присусво у селу још и с тога, што је у селу, особито лети, Љовин био стално заузет газдинством, и није му био довољан дугачки летњи дан да посвршава све што треба, а Сергије Ива-