Delo

94 Д Е Л О вештај, он је нмао најневннији и најбезазленији изглед. Нико није мислио, гледајући у његове беле са набреклим жилама руке, које су тако нежно дугачким прстима пипале оба краја табака беле хартије што је лежао нред њим, и на његову нагнуту на једну страну, са изразом заморености, главу, — да ће сад из његових уста иотећп речи, које ће произвестп страшну буру, принудити чланове да вичу, упадају у реч један другом и натерати председника да захтева одржање реда. Кад се реферат свршио, Алексије Александрович својим тнхим танким гласом изјави, да има да саоншти неке сзоје комбинације по предмету о устројству иностранаца. Пажња се обрати па њега. Алексије Александрович искашља се и пе гледајући у свога противника већ избравши, као што је он увек чинио при држању својих говора, прво лице које је пред њим седело — малог, смиреног старчића, који никад није имао своје мишљење у комисијп, поче излагати своје комбипације. Кад је ствар дошла до основног н органског закона, противник скочи и поче опонирати. Стремов, такође члан комисије и тако исто дириут у живац, цоче се правдати, — и уоиште настаде бура у седници; али Алексије Александрович трпумфовао је. Његов предлог бно је иримљен, образоване су трп нове комисије и другога дана у извесном петроградском кругу ни о чему се другом није ни говорило до о овој седници. Успех Алекси.ја Атександровича био је већи него што је и он сам очекивао. Сутрадан, уторник у јутру, Алексије Александровнч, пробудивши се, сети се са задовољством јучерашње победе и није могао а да се не осмехне, ма да је желео да буде равнодушан кад му деловођа, желећи да му поласка, саопшти о гласовима које је он чуо, а који се тичу догађаја у комисији. Занимајући се са деловођом, Алексије Александрович са свим је заборавпо, да је данас уторнпк, дан који је он одредио за долазак Ане Аркадијевпе, и био је зачуђен и непријатно поражен, кад је момак ушао и саопштио о доласку њеном. Ана је допутовала у Петроград рано изјутра; за њу су по њеном телеграму биле послане каруце и према томе Алексије Александрович могао је знати о њеном доласку. Али кад је допутовала, он је нпје срео. Она нареди да кажу мужу, да је дошла, оде у свој кабинет и заузе се око својих ствари, очекујући да он дође к њој. Али прође читав сат, он није излазно. Она изађе у трпезарију, к’о баксем да нешто нареди, п нарочито је гласно