Delo

АПА КАРЕЊИНА 93 мене постоји само једно једино — твоја љубав. Ако је она моја, онда се ја осећам тако висо?со, тако чврсто, да ништа за мене не може бити понижавајуће. Ја се ноносим својим положајем, поносим се зато... поносим се тиме... поносим се... Она на исказа, чиме се поносила. Сузе стида и очајања загушише је. Она стаде и заплака се. Он осети такође као да му се нешто подиже у гуши, да га штипље у носу — и он први пут у животу осети, да је готов да заплаче. Он не бп могао рећи, шта га је то баш гануло; жао му је било ње и осећао је да јој не може помоћи, и у исто време знао је, да је он узрок њене несреће, да је учинио нешто што не ваља. — Зар није могућан развод? — рече он лагано. Она, не одговарајућп, заклати главом. — Зар се не може узети спн и ипак оставитн муж. — Да, али то све од њега зависи. Сад морам да идем њему, — рече она суво. Њено предосећање, да ће све остати по старом — није је обмануло. — У уторник ћу бити у Нетрограду и тада ће се све решнти. — Да, — рече она. — Али пе говорпмо више о томе. Каруце Анине, које је она одаслала и којима је паредила да дођу код ограде парка Вреде, прпђоше. Аеа се опрости с Вронским и одвезе се кући. XXIII У понедељник била је обична седница комисије од -2-ог јула. Алекспје Александрович уђе у салу, где је била седпица, поздрави се са члановпма и председником, као н обично, и седе на своје место, метнувшп руку ua спремљене пред њнм хартије. Међу тима хартијама лежале су п иотребне му белешке и подаци као и конспект оне изјаве, коју је намеравао да изврши. У осталом, њему и нису бпле иотребие белешке н нодацп. Он се cehao свега н нпје сматрао за потребно да нонавља у паметп оно што ће казати. Ou је знао, да кад настане време н кад спази нред собом лице противниково, како се узалудио пашти да нрида себн равнодушни пзраз, да ће се реч његова лити сама по себн боље, него што се он могао сада спремнти. Он је осећао да је садржај његовог говора бпо тако велнки, да ће свака реч имати значаја. Међутим, слушајући обпчан из-