Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 105 српскога народа он мора опстојати и треба да постоји све дотле, док се у једном дијелу нашијех Шокаца, — јер у Славонпјп нема Хрвата — не пробуди народна свијест и док се не нробуди народна свијест и док се не иоврати својем народном имему српском. Кад то буде, ако што не наступи прије, опда he тај клуб замијенити срнска странка, јер he тада бити бројно толика, да he Mohn да водн отвореннју политику, него што је могу овдје водити сада сами православни Срби, овако расијани по пространом нростору ове земље. — Као што Вам, дакле, рекох, — заврши мој нрпјатељ треба крптиковати рад илн нерад српскога клуба. Али треба при томе увијек гледати, какви су и ко су они, који осуђују српски клуб. Код свпх народа у полптици може да вриједи начело: non quis, sed quid, a код нас Срба не смпје. Казао сам Вам већ за што не смије. Неки мисле, да се не ради ништа, ако се не виче. Ја сам сасвим противног мпшљења. Пма их свугдје, који дуго млате празну сламу, а од тога народ нема никакве користи. Корнсти имају само они, који се толико размећу, јер невјешта нублика гледа само на китњасте фразе п салонске комедије, па таише и одобрава ономе, који боље умије да — лаже. На дјела гледа се мало, или ни мало. Шта мпслите, реците но душп, би ли српском народу у Хрватској п Славонији било користп од тога, кад бисмо свн мп, који смо чланови срнскога клуба, о свакој законској основи, о свакој расирави и у опште увпјек и па сваком мјесту држали кплометричне говоре, пуне празних фраза? Од фраза пе би ппко ништа добио, пего опет фразе. Споменуо сам Вам, да код нас у иолитику хоће мјеродавно да утичу и иенсионовани офицпрн. Заборавио сам при томе и пенсноноване грађанске чиновппке. То су Вам чудни сватовп! У млађпм својпм годинама онн су били мирни, нослушни, по каткада и што впше, према свакоме, који је могао да им смета у авансовању. Радн боље чпновничке каријере они су, гдје је год требало, највише гњавпли н прогањали свој рођени народ. Кад су се уздигли до впсокпх положаја, кад су се могли пенспоноватп са неколико хнљада форпнти годншњег прихода, материјално обезбеђенп, тражилн су мпровину и бацили су се у опознцију. Неколпко кнтњастих чланака у нашим новинама н неколико километара путовања у изборне кортешације, било је довољно, да пм се збрпше сва њихова ирљава ирошлост. Сада су они поштенп н правп родо-