Delo

104 Д Е Л 0 мента, само што новинарство тпх народа не отвара своје ступце њиховим — стилистичнпм вјежбањима. — Не знам, да ли ћете Вн — продужи посланик — посветити цијели свој живот новинарству. Било како било, имајте увијек на уму јодну истииу, коју бих Вам мога доказати стотинама примјера из нашег политичког живота овдје. Наше новинаоство није до сада усијело скоро ни у једној својој акцији. Народ ]е у политици, кад је имао да се изрази, ишаоје нравцем, протпвннм од онога, којим су га листови хтели хтјели повести. Озбиљпи политичарп зауставили би се на тој иојави, да испитују узроке. И испитујући их трезвено и са разумијевањем, нашли би: или да не умију да погоде начин, којим треба народ да обавјешћују, па да дођу до успјеха, или би дошли до сиознања, да су сами загазили странпутицом. Сјетите се само, да је једном српском листу, који непрестано напада на српски клуб, требала тек опа гнусна стеклишка демонстрација против сриске заставе на српској цркви у Загребу о царевом доласку тамо, да дође до увиђавности, да се с Хрватима не може пријатељевати. Пуних дванаест година тај је лист бјесомучно нападао српски клуб само зато, нонављам само за то, што овај није хтио да се дружи са оном фракцијом хрватске опозиције, којајеирема нама Србима слатка на ријечима, а у срцу је гора од стеклиша. То је факт, који се не да побити. — Може бити, да ће српском новинарству ипак поћи за руком, да барем ту дође до успјеха. Припомоћи ће, рецимо, да нестане српског клуба. Претпоставимо, да му се испуни та жеља. Држите ли ви, да би то била срећа, или барем корист но Српство? Ја ћу само двоје па кажем. Прво: да је тек постанком српског клуба омогућен цовај покрет српски, којп се опажа у Хрватској и у Славонијп, и којему се ми радујемо, али не н наша браћа Хрвати! Требао је ко покушати да огнује нпр. сриски лист, ма какав, у Загребу, прије постанка тога клуба, па би видео, како би прошао. 0 тој истини не може бити спора међу онијем, који су познавали сптуацију у земљн. Друго: да кад нестане српскога клуба, већа ће радост овладати у круговима хрватских нолитичкнх странака, него и у самим редакцијама оннх српских листова, који пас нападају. То ми вјерујте. Шта ће то да значи, Пи можете замислити. Тек ће се тада видјети, кад се то збуде, — ако се кад збуде. Не клуб, него људи! .. Клуб, као такав, и нуждапје н користан. У интересу