Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТПЧКЕ БОРБЕ 107 внсоким није повољно, да је и ми истичемо. Заставе се ипак вију у многим нриликама. И о царевом доласку у Загреб, наша се застава поносито лепршала на српској цркви, кад је цар био у њој. Да нема српскога клуба у хрватско-славонском сабору, не би од свега тога ништа било. Моје тадашње иутовање по Србији нема никакве свезе са биљешкама и успоменама, које сада пишем. Једино моја посјета код Јована Ристића, већ тада старог србијанског државника, може да се забиљежи. Јован Рпстић био је једини у Србији, који је Српски Глас, од његовог почетка, примао и — плаћао. У дугом разговору с њпм увјерио сам се, да је не сдмо примао и тачно плаћао лист, него да га је и пажљиво читло. Била му је позната свака ситница код пас на Прпморју. Радо је испитивао о свему. — Кад ће већ једном — упита ме поштовапи старац престати код вас у Далмацији, па и у Хрватској п Славонији борба са Хрватима? То не доносп никакве корпсти нп нама Србима, а ни Хрватима! — Докле год буде неко трећп, — одговорим — а које тај, Ви га добро знате као и ја, забадао трн у здраву ногу, неће никада бити боље. Грехота је, да код Хрвата има врло мало људи, који увпђају, да овако ue иде н да се овако не би смјело даље. Питање Босне и Херцеговине закрвавпло нас је још горе. Кад би се то питање коначно ријешило на корист Србије, нестало би и те борбе. Тада би се примирили. Извјетрила би им варљива слика Велнке Хрватске, коју пм у Бечу сликају већ од преко двадесет година. — На корист Србије — нрекнне ме Рнстић — Вн мислите, да ће се ријешнти пптање Босне и Херцеговипе? Ја сам већ једном ногом у гробу. Надам се, да нећу доживјети рјешење тог нитања. Босна и Херцеговипа нзгубљене су давно за Србију. Ви сте још младн, па не знате све. — Како то? — упнтам Ристпћа. — Није лн званнчна Русија, не једпом, него више пута изричито изјавила, да неће никада допустнтн анексију Боспе п Херцеговпне Аустро-Угарској? То је рускп цар често говорио Пашнћу, док је бпо у Петрограду послаппк Србије. 0 томе су н новнне ппсале. Том гласе радовалп су се свн Србп, којн озбпљннје мисле о будућностп Српства. Тако нишу п мјеродавнп рускп лпстови, кад спомнњу нитање Босне н Херцеговпне.