Delo

X Р 0 Н II К А 117 ста и говорити и писати, али залечену рану поново прегледати и замерати што је пзлечепа овако или онако а не на неки трећи или четврти начин, значило би — дангубити. Стање је сада редовно, а да ли треба и како поново регулисати платни списак, ствар је сасвим независна од нитања које је једном решено, јер је такво регулисавање узрочна последица целокупног рада п стања у Народном Позоришту. — Али ако е г. Грол својпм нејасним тврђењем о „задушно-демагошкојбирократском систему“ (колико рогова у једној врећи!) мислио што одређеније или конкретније, — ја ипак не могу дати никаква одговора, јер доиста је то немогуће после овако нејасних инкриминација. Као што се из досадашњега види: г. Грол, не улазећп у суштину докумената који су му билп на расположењу, осуо је свом силом и свима незадовољничким суперлативима на материјално стање Народног Позоришта у 1907 години, када је оно било и најсређеније и најбоље у досадашњој историј и његовој. Колико је овакво г. Гролово писање дало хране и храбрости оним разорним елементима који се, ваљда у несташицп других редовннх занимања, савијају око позоришта, сматрујући га као какво наслеђе које је остављено њима на располагање, — сведочи онај низ напада на данашњу Управу, која је из дап у дан оптуживана да је позориште „упропастила“, да га је довела до „ликвпдације“, те му је таквим радом судбнпу „запечатила“!.. Подаци су за све ово црпепи, па п цнтирапп. пз чланака г. Грола. Какву је услугу тиме учннио Народном Позоришту пређашњи драматург његов а какво задовољство самом себи — нека други суде. Али ма да је Управа прелазила ћутке нреко свих писања безимених, да не кажем аноннмних критичара, то није могла нпти је смела учннитп и после чланака једног пређашњег драматурга. Написана је исиравка, која је штампана у београдским дневнпм лнстовнма, а којом је утврђен факт најисправпијог финансијског стања. Г. Грол није се задовољио овпм звапнчппм докумептом, него га је у „Дневном Ј1псту“ тумачио онако како је мислпо да ће ипак он битн у праву. Том приликом није се могао г. Грол уздржати, него је, да би ваљда утврдно зло фпнансијско стање у Нар. Позорпшту, цитпрао потппсаног као писца разнпх анонимних бележака по београдскнм лнстовпма а за време Управе у којој