Delo

118 Д Е Л 0 је г. Грол био драматург. Ако је, између осталога, и то бпо разлог да г. Грол пише овако како je писао, ево изјављујем: Изузимајући „Нову Искру“ и „Трговински Гласник“, у којима су штампани моји реферати о позоришту и низ чланака о т. зв. „оперетском питању“, под мојим потписом и шифром — К нигде ни у једном другом београдском листу писам ни писао ни инфлуирао ма једну једнну белешчицу. II ако то не би био никакав грех, пошто сам имао своје утврђено и отворено мишљење о ондашњој Управи, — ја се, понављам, нисам ни једанпут служио таквим средствима. Г. Гролу стоји до воље да мп верује или не верује, али га уверавам да бих ја. у случају када бих стекао такво мишљење о њему, или доследно ћутао н прелазио нреко тога или бих одмах по сазнању или дубоком уверењу свом (када бих се већ одлучио и на јавно саопштење о томе) показао г. Гролу, да ми то није непознато. Г. Грол није урадио ни једно ни друго, него нешто сасвим треће! — Што ни у овом случају немам ја.разлога да будем постиђен, није uii моја кривица ни моја врлина. Полемички карактер овога одговора задржавао ме је да у суштину тзв. нозоришпог питања не улазим дубље, али према тумачењима људи блиских позоришту н према уверењу које сам стекао за време своје друге драматургије несумњиво је наступила неодложна потреба таквог писања, те ћу се ускоро обратити љубазностп г. уредника „Дела“, да се са своје одужим и тој потреби. Р. Ј. Одавић.