Delo

10 Д Е Л 0 Балкана, немајући никаквнх артикала, давала робове и то потлачене Словене из оних области, које је мачем покорила.1 Доласком Турака на Балкан, а нарочито после коначног завојевања последње независне српске државе Босне год. 1463, трговински се односи пореметише. Потчињене српске области продужиле су трговином одржавати међусобни живот, али је он ослабљен непрестаним ратовима и отпорпма, који је српско племе овој новој најезди давало. Из доба турске владавнне путови су били у приморју: Ливно—Шунци, Прозор—Скопље;*Шнбенички друм; Скадар—Призрен; Осек—Београд и пут Београд—Багрдан—Јагодина—Алексинац—Ниш—Паланка—Пирот —Софија—Једрене—Цариград. Из Србије је ишао пут за Сарајево преко Ваљева и Сребрнпце; из Шапца преко Ваљева ка Западној Морави; из Ужица је ишао пут за Босну и са Косова преко Ћустендила за Софију и Цариград. Долипа моравска је везана била за вардарску и тим долинама је ишао пут ка Солуну. Промене у комуникационим средствима, чему су предходпла велика открића нових путова за Пндију и почеци распадања турске империје, давале су све подређенији значај Балканском полуострву у светском промету. Српска држава, која је постала из ратова за ослобођење у почетку прошлог века, ималајемеђу балканским државама најбољи положај као транзитна област између Полуострва и Европе, и ако је роба азијска и другим путовима стизала на тржишта европска. Тај је велики значај почела губитн на неколико година пред окупацијом Босне и Херцеговине услед нових друмова који су преко Босне и Бугарске извоз из турске империје упућивали на више извозничких тачака, али јој то ништа није умањило међусобни промет са суседним ировинцијама. Кад је Србија Берлинским Уговором примила обавезу да сагради железницу, која је везивала Евроиу са Цариградом, и када је очекивала да he јој се и условиекономског развића ојачати, дошла је окупација Босне и Херцеговине уз независну Бугарску, што је по све изменило, у њеном природном географском положају, будуће међусобне односе са њеним суседима. Политика Аусто-Угарске је оцепила 1 Чед. Мијатовпћ, Студија за псторпју српске трговипе ХШ-ог п XIV-or века. Гласнпк Ученог Друштва св. 33, стр. 220. Hiillmann, Der Byzantinische Handel, стр. 102, 104, 347.