Delo

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 19 Буџети Краљевине Србије о и н *=* о Сн Приходи Расходп Д и н а р а 1882/3 34,480.000 34,369 919 1883/4 37,365.000 37,291.159 1884/5 46,000.000 45,968.639 1885/6 46,000.000 45,968.639 1886/7 44.460.000 44,460.000 1887/8 44,460.000 44,460.000 1888/9 44,460.000 44.460.000 1890 47,296.864 46,196.864 1891 57,527.084 57,527.084 1892 60,135.839 60,110.595 1893 60,135.839 60,110.595 1894 63,755.600 33,623.868 1895 63,755.600 63,623.868 1896 63,659.720 63,355.606 1897 63,659.720 63,355.606 1898 63,659.720 63,355.606 1899 68,824.500 68,822 568 1900 77,789.648 76,269.245 1901 74,018.070 73,998.542 1902 70,565.981 72,983.134 1903 70,565 981 72,983.134 1904 82,812.721 88,143.835 1905 88,046.000 87,632.278 1906 89,207.072 89,165.095 1907 90,452.752 9o.387.226 1908 95,239.037 95,091.251 цифру извоза земаљског. Ако се излазом на море не обезбеди Србијина економска незавпсност, онда цифре изнете најбоље утврђују да нисмо далеко од потнуне пронасти. IVIV Трећи период, којн смо нагласили н за који смо нзнелн само глобалне цифре спољне трговнне, заслужује да с« на њему дуже задржимо. Он је поучан за нас са внше страна. Резултат, који је Србија постнгла, очнто показује да усиеха у економском напредовању за нас има само кад нисмо у режиму аустро-угарског благовољења. Нашјенајвећн биланс бно кад смо у посве неуговорном стању према суседној монархији. Цифре he, којима се трговина са западним тржнштима нзражава, показатн која средства, које путове ваља Србији за пзвоз гарантовати, да јој се у новом положају, после анексије обезбеди правилан ток економског жпвота.