Delo

СТАНОВНИШТВО КРАЉЕВИНЕ БУГАРСКЕ 271 свих старијих добних група обратно је. Пада у очи нарочито велеки проценат становника старијих од 70 година. Сеоско становништво у Србији којеје способно за рад има дакле на издржавању много више за рад неспособних, него ли оно у Бугарској. Поредимо ли Србију са Бугарском, налазимо, да је на сто становника у Бугарској, сваке добне групе посебице, долазило у Србији становника У Д о б п у д о б П од 0— 5 годпна . . 112 од 31—40 година . . 106 99 6—10 99 . . 101 „ 41—50 . . 100 99 11—15 У9 . . 99 „ 51-60 . . 81 99 16—20 99 . . 108 „ 61—70 . . 58 99 21—30 99 . . 115 старијих .... . . 41 Према овим размерама излази, да у Србији има становника у млађим годинама више а у старијим мање него у Бугарској. То би значило, да је помор у Србији јачи него у Бугарској. Нарочито пада у очи нагло падање размера у последње три добне групе. Међутим ово у истини није тако. Статистика становника по доби — годинама старости — у далеко напреднијим државама не даје довољно тачне резултате, и ако се у тим државама при попису тражи од сваког лица да каже не само годину рођења већ и месец и дан. У толико више морају бити у овом ногледу нетачни наши и бугарскн податци. Најслабија страна бугарске статистике јесте баш у податцима о доби њенпх становника. То се внди не само из предњег поређења, већ и из сексуалних размера, кад их поредимо са податцнма пз сриске статистике. Тако долазило је у Србији женскпх па 1000 мушких, којн су били Уу Д 0 б п у д о б п од 0— 5 годпна . 984 од 31—40 годпна . 935 99 6-10 . 981 „ 41-50 . 914 1) 11-15 „ . 932 r О <© 1 iO r . 915 99 16—20 . 974 „ 61—70 . 821 99 21-30 . 936 старпјпх

. 832 У овим размерама већаје правплност која внше одговара истнни, нарочпто кад се узме у обзир пет старнјих добннх