Delo

272 Д Е Л 0 група, јер у тим групама мора бити више сталности, а има је за становништво Срби.је. Још један доказ да наведемо, узевши за то округе, који се непосредно граниче. Од наших округа долази: крајински, тимочки, пиротски и врањски; од бугарских: Видин, Вратца, Софија и Ћустендил. По попису од 1900 године износио је нроценат становника У округу од 0—15 г. од 16—40 г. од 41—60 г. старијих врањском . . . 43-72 36 91 13 26 6-11 ппротском . . . 42-60 37-75 23-85 5-90 тпмочком . . . 37-15 40-41 16-73 5-71 крајпнском . . 39-22 39-58 16-53 4-67 просечно . . . 40-67 38-66 15-10 5-57 У Бугарској износио је проценат становника у округу од 0—15 г. од 16—40 г. од 41—60 г. старнјих Видпн .... 39 44 37-48 14-74 8-34 Вратца .... 39 56 36 29 14 95 9-20 Софија .... 38 78 36-95 15‘11 916 Ћустендил . . 39-34 35-62 15-67 9'37 просечно . . . 39-28 36-58 15-12 9-02 Докле је у српским окрузима проценат становника у прве две добне групе био знатно већи, дотле је у бугарским окрузима проценат треће и четврте добне групе и старијих преко 60 годпна био много већи. Крајински и тимочки округ имао је старијих преко 60 година само 4-67 + 5*71 процента, а видинскп и вратчански 8-34 и 9'20 процента. Врањски округ има ових становника 611 а софијски и ћустендилски 916 + 9*37 процента. Овака диференција апсолутно је немогућа и долази само од погрешних пописпих података. Ова погрешка може се утврдити и податцима из ранијих попнса. Тако износио 60 година, по попису је проценат становника старијнх прека У округу од 1887 г. од 1893 г. од 1900 г. видинском 9-59 8-97 8-34 вратчанском .... 10-73 9-88 9-20 софијском

10 84 10 01 916 ћустендплском . . . 10-62 9-65 9-37 Ово равномерно опадање нроцента старијих становника доказује, да су потоњи нопнси били тачнији. На против наши