Delo

НОВИ ОБЛИК МЕЂУНАРОДНЕ БОРБЕ БОЈКОТОВАЊЕ 285 кога Кинеза, који би одржавао односе са Америчанима. Плакати, изленљени но зидовима, препоручиваху свима становпицима, у име натриотизма, да имају да се придржавају тих одлука; дуге поворке иду улицама са заставама на којима су била исписана недела Америчана и утврђујући дужност за свакога Кинеза да казни њихов безобразлук. Крајем августа, кад бојкотовање почиње да слаби у Северној Кини, оно бесни више но икада у Кантону: оишта скупштина еснафа, која води покрет, објављује да ће на себе узети губитке проузроковане променљивошћу курса и дати накнаду трговцима оштећенима бојкотовањем; она установљава салопе за мустре где су изложене бојкотоване марке и слични производи који их могу заменити, велике увозничке куће обраћају се у Аустралију, да би попуниле америчко брашно, и у нндерландску Индију за петролеј. Новерљива прокламација од стране вице-краља, која саветује да се одржи до краја године извођење бојкотовања, подерана је. Листови публикују сву коресподенцију између вице-краља п ђенералног консула Сједињених Држава: тако се нублика узимала за сведока па чак се и позива и да пресудп на којој је страни право; ту се опет открива демократски дух еснафа. У септембру, један траги-комичан случај даде повода да плане сва жестина народног осећања против Америчана. Г. Тафт, тада државни секретар, и госпођица Рузвелтова, у току свог путова по Тихом Океану, дођоше у Кантон- Амерички трговци надали су се да ће та похода, и светковине које ће она немнновно изазвати, стишатн духове и снремити их на помпрљивост. Ништа од свега тога. Свп напори вице-краља успеше само да очувају безбедност сјајних нутпика. Узалуд вице-краљ нареди да се истакне прокламација која је тврднла да је „једна ствар лепо примити госте, а друга куповати илн не куповатп робу“; расположења гомиле изгледаху слабо помнрљнва. Корпорација носача беше одлучила, неколико дапа рапије, да ће одрећи своје услуге кћери нредседнпка Сједпњених Држава и секретару државном: ни за повац, ни нретњом, пнје се могао наћи ни један јединп носач. Некакав амерички милионар био је опрезан те је довео, веома нз далека, носаче изабране међу својим парохијанима протестантима; ‘чим су добили uaредбу од шефова своје корпорацнје, тп сељаци, као н варошани. скрстише руке. Госпођица Гузвелтова, дошав на амерпчкој топовњачи Колао, морала се склонитп да се нскрца, у четнри