Delo

НОВИ ОБЛИК МЕЂУНАРОДНЕ БОРБЕ БОЈКОТОВАЊЕ 287 2. За што су установљене владе? 3. Какав је узрок бојкотовању? 4. Жене Кинеза. 5. Идеје Америчана у томе погледу. 6. Како да се споразум учини стварним, ако се постигне. 7. Редакција протокола које има потписати свака страна. 8. Програм будућих састанака. Читалац већ и сам иогађа, да је, о првим двема тачкама, дебата била доста збуњена; могли сте чути мирне трговце, у тежњи да заснују на апсолутним принципима нрава, за своје земљаке који се селе у Америку, правичније поступање, како истичу најреволуционарније афоризме; Америчани су им истицали на супрот несличност жуте расе. Таква дискусија није била подесна да врати мир: бојкотовање се настави свом снагом. У јануару 1907 год., после више од године и но дана од почетка покрета, један нов митинг одлучи да се бојкотовање у Контону врши оштрије но пгде и позиваше раднике да не иду у Панаму на рад на неком америчком нредузећу. Само време. и догађаји о којима ћемо иматп да говоримо, на крају крајева, како тако, сузбише патриотско упорство кантонских еснафа. Кантон је био и остао главпи центар шпрења покрета. У пристаништима на Северу, ближн утпцај централне владе обустави анти-америчку нропаганду у самоме почетку. Бојкотовање је трајало у Тјен-Чину само неколико недеља и ннкад није било одвећ јако. У Шанг-Хају, на протпв, у пркос утицају јевропскнх трговаца уз утицај впце-краља, покрет се наставно и захватио градове у унутрашњостн. — У Нак-хоју, нзасланици одбора из Кантона и Шанг-Хаја, 11 септембра 1905 године, донесоше лозинку еснафнма и нозваше трговце, најпре упорне, да се опросте амерпчке робе; како су се примицале светковнне осмога месеца, којом ириликом Кинези једу у нородици један колач од брашна, коловође нротурише глас да је амерпчко брашно отровано и да, јести традицноналне колаче, значнло би не битн добар патриота. — У Хаји-Хау (острво Хајинан), нсти нризор: ту су иосланпцп кантонских еспафа изазвали бојкот и склонили добре људе у вароши да жртвују отаџбннп „колаче осмог месеца“. — У Ханкеу, великој трговннској метроноли Јапгце, где Амерпчанн имају важннх интереса, покрет се шири од краја јуна и захвата главпе трговачке градове у унутрашњости; америчка трговина претрппла је неизмерне гу-