Delo

ПОВИ ОБЛИК МЕЂУНАРОДНЕ БОРБЕ БО-ЈКОТОВАЊЕ 291 да зауставе покрет; у Манили, у Ханоји-у, у Сајгону, на ХонгКонгу, јапанске лађе остављају пристаниште без и једне тоне робе и без и једног кинеског путника. За првих шест месеци 1907 године, јапанска трговина са царевином у средини, рачунајући ту и Хонг-Конг, била је за 68,800.000 јена; она је опала, у првпх шест месеци 1908 године на 52,300.000 јена. Јапанска влада, раније онако надувена, тако пуна захтева, постаје савитљивија, помирљивија; разумев најзад да је пошла погрешним путем,- она се труди да отвори путеве за приблпжење и за повратакк поверења код Кинеза; она иде дотле да новчано помаже једног кинеског трговца са Кобе кога је бојкот гурао у банкротство и да нуди, без успеха, 400.000 далара директору општинског друштва у Кантону да би добила скидање забране. Ти добри поступци не доносе више користи него н претње: сунај са Tatsu-Maru био је само повод за експлозију кинескога пациопализма; циљ патриота био је сада да створе националну индустрију, да би што је могућно мање били упућени на туђинске израде, јапанске или јевропљанске. Општинско друштво у Кантону оргапизује се у тој намери, са тајном потпором локалних власти: друштво за осигурање од пожара створено је са кинеским капиталом и особљем; отворен је упис да се створи кинеско друштво за трговину и бродарство; одлучује се да се оснује фабрика жижица, мануфактуре за тканине; сам рибарски еснаф, у својој патриотској ревности, умножава своју радљивост, да би кинески риболов могао битн довољан кннеском апетиту. Ако се могло мислити, после кинеско-јапанског рата, да ће Нипонци постати васпитачи нове Кине, внше се не може одржати та илузија: данас реформисте и патрноте кинеске, са тајном потпором владе, тврде да је њихов патрикулнаризам непомирљив; они су се одлучили да буду без страпаца, ма ко они били, и да сами собом развију благо и енергију старе Кнне. Од ових странаца, најопаснији је ouaj који је најближи; један изврстан гледалац, г. Роберт де Каике, пишући последњн пут о Кини Одбору Француске Азије забележио је „опадање јапанског утицаја у Небеској Царевинп и скакање америчког утицаја“. Јапанцн су дубоко увредплн кинеско национално осећање у препорођају; бојкотовање њихове робе никада није потпуно престајало и поново се отпочиње код најмањега навода: у новембру 1908 г., метежи букнуше у Ханг-Конгу и јапанскн 19*