Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДПНА ИОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 301 господи угријали главу, Писање њнхових органа, а особито овдјешњег Српског Гласа, постаје све смелије. Постају све жешћи нападаји на управу у Босни и Херцеговини, а и на поједине чиновнике у Далмацији, који се њима не свиђају, тако да свако иита, како се догађа, да се тако што смије штампати у противности са овдје иначе нимало благом праксом“. Бечки лист могао је говорптп о часовитом српском успјеху у Дубровнику. Ту је, о и-зборима год. 1898, први и пошљедњи пут пзабран Србин за посланика. II тај мандат трајао је само годину дана! На остале подвале бечког листа, одговорено је у 12 бр. Српскога Гласа: „0 успјесима српске странке у Книну могу да говоре и пншу само странци, као што су већином онн, којн из Дубровника шаљу такве дописе. Книн је нај јача српска кула у цијелој Далмацији. Книн неће никада моћи да освоји никаква сила ни да га отме из српскијех руку. II до сада су гавранови облијетали око Книна. Мука им је била узалудна. Увјерише се, да је орах воћка чудновата. Поломише зубове, а Книна не освојише. „Што се тиче писања овога листа, оно нпје ни мање ни више него таман онако, како изискују пријеке потребе српскога народа. Писали смо и пишемо не гледајући пикоме у брке. Пред очима нам је увијек љепша и срећнија будућност срнскога народа. Да је дубровачкијем дописницима до истипе, не би се могли тужити на слободу штампе, која се примјењује на Српском Гласу и чије иошљедице вуче н наш уредник. Од једанаест бројева, који су ове године изашли, заплијењено пх је пет (5). 0 многобројнијем лањским запљенама нећемо ни да говоримо. Али можемо споменути ирву истрагу, затвор п прву расправу против нашег уредника ради злочинстава по § 65. к. з. Можемо и хоћемо да сноменемо и истрагу ради нреступа по § 24. закона о штампи, гдје не суди порота, него Ћ. Кр. Земаљски Суд у Задру. Та истрага није још свршена. „Шта би још хтјели дубровачки дописници Хеие Freie Presse да се радн са Српскијем Гласом н са његовнјем уредником? Ако желе да се за сваку запљену новеде истрага нротив уреднпка, нека буду увјеренн, да бн нама то још драже било. На расправама, гдје би се јавно нретресало о тијем страшнијем злочинствима, показало би се најбоља, ко има право, а ко криво“.