Delo

308 Д Е Л 0 буду односиле на прилике ван Приморја, ја ћу врло радо да воднм рачуна о њима. На све оно, што се оноси питања и прилика ван Приморја, нећу никоме допустити, да мене даје правац у писању. — Клуб српских посланика, докле, жели, — поче председник да чита, а и ја станем биљежити те мисли и тачке, да их не бих заборавпо — да Српски Глас не смије ни у којем случају и нп у једном дјеловању игнорисати српске посланике на земаљском сабору и на царевинском вијећу, шта више, биће му једна од главних дужности, да њих подупире, прати и пристојно оцјењује њихов посланички и патрнотскн рад. То је прва тачка, — Стан’ те! рекох председнику. — Та препорука, мисао или тачка бпла је сувишна. Рад на земаљском сабору и ове и ирошле године изнесен је и оциЈењен је вјерно и по заслузи. Рада на царевинском вијећу није било, па се о томе није могло ни писати. Од наших посланика није нико у Бечу ни ријечи проговорио. Што се тиче ријечи игнорирати, ја не знам, шта хоће с њом да се каже. Ако наши посланици хоће, да Српски Глас јавља, када и куда они путују за народпе потребе, нека ми то кажу или поруче. Српски клуб не може тражити од мене^ да ја пушком на раменима чувам на задарској обали сваку лађу која долази и полази, па да биљежим, да ли је у њоЈ који од нашпх посланика. Признаћете, дајајошнисам спао на то. Ако што год ураде или проговоре о општим стварима, нека ми јаве. Ја ћу се највише радовати, ако ишта добро узмогнем забиљежити и донијети у СрпскомГласу Али. ако наши посланици у Бечу не раде, или неће или не знаду да раде, ја од ничега не могу створити пешто. — Ово су препоруке за будућност, — рече ми иредсједник — а о прошлости немојте говорити. Друга, је тачка, настави председник читање — да остаје апсолутно искључена свака неповољна критика и неновољно нападање које му драго личности, која принада српској странци на Приморју без изричите дозволе српског клуба. — Добро је, — одговорих на ту тачку у шали — кад који Србин што код погријеши, без обзира, да ли је нрости војник или формални генерал, треба сви ви послапици, да дојурите у Задар на договор и савјетовање. Кад бисте се заиста, хтјелп држати тога, моралн бисте цијелу годину да путујете до Задра