Delo

310 Д Е Л 0 још, молим Бас, каква тачка или мисао? — упитам, увјерен, да је сада ред на Босну и Херцеговину. — Нема ништа, рече ми предсједник — што се тиче садржине и правца Српскога Гласа. Пма још само нешто формално. Неки се боје, насмија се предсједиик — да ви не присвојите Српски Глас. Пред законом Ви сте власник листа, па би неки хтјели, да се п то уреди. — Врло радо, — одговорим — тим више, што то формално власништво мени задаје непотребних главобоља. Кад сам се примио уређивања листа, ја сам нарочито, и усмено и писмено, нагласио, да са власништвом листа нећу да имам никаквог посла. Нијесам хтио и нећу, да се и мени шта у том правцу замјери, па било то право или криво, како се другима до сада радило. — Ви онда, молим Вас, — весело ће предсједник — јавите надлежним властима, да власништво лпста преносите на мене. Ја ћу вам потписати дотичну молбу, као доказ да се примам тога. Молба је била одмах готова. Потпишем је и предам је пресједнику, да је он потпише. — Чувајте се, — рекох му у шали, кад је потписивао молбу — да са оним милијонима, које Српски Глас има на лондонским банкама, не побјегнете у Америку. Била би грјехога, да мени одузмете то уживање! — Шта би са Босном и Херцеговином? — уппта ме, послије састанка, онај српски посланик, који ме извијестио с главном предмету разговора. — Ено их, гдје су и до сада биле! — нашалих се. — Како то? — зачуди се посланик. — Вар нијесте ништа о том углавили? Бојао сам се, да у томе не попустиш. Све остало било је ништа. Некима је главно било, да те натјерају, да о Босни н Херцеговини не пишеш ништа, или врло мало. — Босна и Херцеговииа у нашем разговору нијесу ни споменуте. Како си ме ти о томе извијестио, стајао сам запетом пушком, да одбијем од себе и покушај таквог иогађања. Своје перо нијесам до сада никоме нродавао, па нећу ни од сада. Ако им се не допадне моје писање, пека нађу другога уредника. Ја бих то једва дочекао, јер видим, шта се хоће и куда се иде.