Delo

П Л А Т 0 Н 341 и саопштава одбрану овог последњег, а у Федону је описао дан смрти Сократове, као и саму смрт. Ова два списа Платонова вечити су споменик подигнут великом учитељу од још већег ученика. По смрти Сократовој Платон је отишао у Мегару и ту је провео неко време са ученнком Сократовим, Евклидом, оснивачем тако зване мегарске школе. Из Мегаре традпција вели да је Платон путовао у Египат и Кирену, и да се са овог пута вратио поново у Атину, где није дуго остао. Платону је било тада већ четрдесет година, и у то време пада његов први знаменити иут у Сицилију, на двор сиракузанског тиранина Дионисија старијег. Најпре је Платон у Доњој Италији дошао у додир са Питагорејцима. а преко ових са Дионом, чија је сестра била удата за Дионисијем старијим. Диону је могло тада бити око двадесет година и строга учења Платонова пала су у њему на плодно земљиште: од раскошног и размаженог аристократског младића постао је озбиљан и строг академичар. Дион је постао не само ученик него и присни пријатељ Платонов, и његовом утпцају има се приписатн веза Пдатона са Дионисијем старпјим. Дионисије старији био је човек знатне литерарне културе (он је писац трагедија), али охол и непрнступачан рационалним разлозима. Опхођење са Платоном за њега је ускоро постало несносно, и он га, тако се бар прича, да продати као роба. Срећом Платона откупи киренаичар Аннкерис, и тако се Платон поново (год. 387) настани у Атини, где у башти академосу основа своју чувену философску школу названу по томе месту академијом. То је прва фплософска школа у античком смислу; она је увек имала свога днректора. Првн днректор академије био је Платонов сестрић Спевсип, кога је Платон тестаментом за свога наследника означио, доцннјп су долазили избором. Скоро двадесет година Платон је провео ненрекпдно у Атинп. Год. 367 пак оп се поново креће у Сицнлпју, сада на двор Дионисија млађег, последппка Днонисија старијег. Дионпсије млађи био је у то доба млад човек н стајао је потпуно под утицајем свога ујака Днона, чпјим је иосредовањем Платон н позват поново на сиракузански двор. Само жеља, да своје нолитичке концепцнје о држави остварн, могла је старог Платона иокренутп на тако далеки пут. У почетку Дноннспје млађи ■бпо је доиста вољан, да следује саветнма Диона н П патопа.