Delo

РАМОВ СИНОВАЦ 49 Он. II суверен, министар, финансијер, званичнирс, војник, књижевник, адвокат, заступник, трговац, банкар, занатлија, учитељ певања, учитељ играња, врло су часни људи, ма да се њихово понашање у више тачака одваја од опште свести, а испуњено је моралпим идиотизмом. Што је старија настава, у толико више има идиотизма, што су несретнија времена, у толико се више идиотизам умножава. Колико вреди човек, толико вреди занат и обратно. Најзад, колико вреди занат толико човек. Занату се дакле даје вредност колико се може. Ја. Из свега овог увијеног говора оно што јасно увиђам јесте да мало има заната који се поштено раде или мало поштених занатлија. Он. Добро; нема их никако; али у накпаду зато мало има лупежа ван овога дућана; а све би добро било да није неколико људи за које се каже да су трудољубиви, тачни, да строго врше своју дужност, да су строги, или, што је једно исто, увек у своме дућану и да од јутра до мрака раде свој запат и ништа друго. Тако исто они су једини који се обогате, а који су уважени. Ја. Помоћу идпотизма. Он. То је; видим да сте ме разумели. Али помоћу иднотизма готово свих држава, јер их има, који су заједнички за све земље, за сва времена, као што има опгатих глупости; општи идиотизам јесте набавити за себе што се може више посла; оишта глупост јесте веровати да је највештији онај који га има највише. То су два изузетка од опште свести, којима се треба приволети. То је као неко иоверење, а само по себп није ништа; али логнчки више вреди. Речено је да „внше вреди добар глас него златан пас; међутим ко има добар глас нема златан пас, а ја данас видпм да ко нма златан пас не губи много од гласа. У колико је могуће треба иматп п добар глас и златан пас, а то је моја намеракад се истичем онпм што вн квалнфикујете као препреденост, мала мрска лукавства. Ја дајем лекцију ито добро; ето општег правила, причам како имам впше да их држим него што дан има сатп; ето то је пднотнзам. Ја. А што се тиче лекцпје, вп је добро дајете. Он. Да, пе рђаво, нрнлпчпо. Темељнн бас драгог учнтеља све то је доста упростио. Некад сам крао новац од свога ученика, да, крао сам га, то је сигурно; данас га зарађујем, бар као и остали. Дело, књ. 51. 4