Delo

48 Л Е Л 0 учила; али није ни ово рђаво. „Мати: „да сам на вашем месту. ја бих је годпну дана обучавала истом комаду, — Ох, зато она неће свршити док не буде ван сваке тешкоће, а то неће бити тако дуго као што госпођа мисли. — Господине Рамо, ви јој ласкате; ви сте и сувише добри. Ето једино то ће са часа запамтити и што ће моћи у извесној прилици да ми понови... Час је пролазио, Moja ученица је дражесном руком давала мени моју карту1 и дубоко се клањала, што је научила од свогаучитеља играња, ја сам је метао у свој џеп, док ми је мати говорила: „врло добро, госпођице, да је ту Фавилје он ти вам аплодирао... Брбљао сам још један тренутак из пристојности, затим ишчезнем, и ето то се звало час музике. Ја. А данас, то је онда нешто друго? Он. Часни крсте, ја тако мислим. Дођем, озбиљан сам; ножурим да остзвим свој шешир, отворим гласовир, опробам дирке. Увек се журим; ако ме задрже један тренутак, вичем као да су ми талир украли. Кроз један сат треба да будем тамо, кроз два код неке војвоткиње; чекају ме на ручак код једне лепе маркизе, а после тога има концерат код г. барона од Б... Ја. А међутим вас нигде не чекају? Он. То је истина. Ја. А зашто бити тако лукав и подао? Он. Подао, а зашто, молим? ја сам обично такав, ја се не понижавам кад радим као цео свет. Нисам ја пронашао сва та лукавства и подлости, а кад се не бих њима прилагодио био бик чудноват и неснретан. Заиста, ја добро знам да ће, ако томе додате извесне принципе о пезнам каквом моралу, о коме сви нричају, а нико се по њему не управља, изаћи да је белоцрно, а црно-бело. Али, господине филозофе, постоји општа свест као што постоји општа граматика, а иосле — од сваког правила има изузетака, што ви, мислим, ви вајни научници, зовете ид... помозите ми рећи... Ја. Идиотизам. Он. Сасвим тако, па лепо. Свако стање има својих изузетака од опште свести, којима бих ја драговољно дао име идиотизам по занату. Ја. Фонтенел говори добро, пише добро, ма да му стил киптн фрапцуским идиотизмом. 1 Напомена. За време Дидроа после часа учптељ музпке... добиваоје од свога ђака тзв. карту отпуснпцу...