Delo

РАМОВ СИНОВАЦ 53 у њепом погледу... По некад кад сам са пријатељима, разуздано мало проживети, па чак мало и бурније, није ми на одмет. Али нећу вам крити, мени је много милије што сам помогао несрећнику, што сам свршио један тежак посао, дао користан савет,, читао једну пријатну лектиру, што сам шетао са човеком или женом драгом моме срцу, што сам провео неколико поучних часова са својом децом, написао једну добру страну, испунио дужности свога положаја, оној коју волим рекао неколико нежних и слатких речи, на шта ме је она загрлила. Знам ја шта бих урадио за све што имам. Узвишено је дело „Мухамед“ — више бих волео да сам се сетио Гала. — Једна мени позната личност побегла је у Картагину, го је био млађи син породице у земљп где се по обичају све имање оставља првенчадма. Ту он дозна да његов старији брат, покварено дериште, пошто је доброга оца и мајку лишио свега што су имали, истерао их је из њиховог замка, те да добри старци као пуки сиротани чаме у једној малој вароши у провинцији. Шта ради онда овај млађи син, који је злостављан од родитеља, отпшао на далеко да окуша срећу? Он им шаље помоћ; жури се да уреди њихове послове, врати се њима богат, враћа оца и матер у њихово пребивалиште, удаје своје сестре Ах, драгп мој Рамо, овај човек сад ово време сматра као најсрећније у своме животу и са сузама у очима причао ми је о њему; а што се мене тиче, осећам сад кад вам ово причам да ми срце игра од радости и од задовољства не могу да говорпм. Он. Ви сте доста необично створење! Ја. Вас треба сажаљевати кад не можете да појмите да се човек уздигао изпад судбине п да је пемогуће бпти несрећан под заштитом два лепа дела као што су ова. Он. Ето једне врсте среће на коју бпх се тешко навнкао, јер се она ретко срета. Али по вашем рачуну требало би дакле бити частан човек? Ја. Да би био срећан, сигурпо. Ou. Међутпм ја видим бескрајпо много часпих људп којн пису срећпи, а бескрајпо много људп којп јесу срећпи а ннсу часни. Ја. То вам се чини. Он. А зар нема тренутака, да се опшнрипје н слободније изразим, кад ue знам куда ћу на вечеру?