Delo

РАМОВ СИНОВАЦ 55 човек, али он је плашљивица, зврцните га по врху носа, а он he то примити као милост. Хоћете ли да га натерате да говори тише, подигните га, покажите му свој штап, или му подметните ногу. Бојећи се да га не сматрају као плашљивицу, он ће вас питати ко вам је то казао, од куда ви то знате; јер ни он сам мало час није знао; дуго и уобичајено мајмунисање храбрости њему је то показало, он се толико претварао да је и сам мислио да је истина. И ова жена, која мучи своје тело, која обилази тамнице, која присуствује свима седницама у сиротињском дому, која кад иде гледа у земљу, која не сме човека да погледа у лице, увек на опрези против обмане својих чула; зар све то не да да њено срце пламти, да јој се не омакне по који уздах, да се њен темпераменат не распали, да је не обузму жудње и да јој машта не износи нред очи, ноћу...? Тада, шта бива са њом? шта о њој мисли њена собарица, кад се у кошуљи дигне и трчи у номоћ својој госпосподарици, која умире? Јустина, вратите се, лезпте; ваша газдарица у своме бунилу не зове вас. А прпјатељ Рамо, ако једпог дана почне показивати како презире нмање, жене, добру гозбу, беспосличење, да се прави мудар, шта би био? лицемер. Рамо треба да буде оно што јесте, разбојник срећан са богатим разбојницима, а не да се хвали да је честит човек нлн чак п да јест честит човек, који једе своју кору хлеба, сам или поред просјака. А, искрено да кажем, ја се не задовољавам вашнм блаженством нитп срећом некпх занесењака као ви што сте. Ја. Виднм, драги мој, да ви не знате шта је то, и да чак нисте ни створени да разумете. Он. У толико боље, до ђавола; у толико боље; то би ме дотерало да цркавам од глади, очајања, а можда и од грпже савести. Ја. После тога (што мн сад рекосте) једнно што бнх вам могао саветовати, то је да се брзо вратнте у кућу, одакле сте истеранн због своје несмотреностп. Он. II да радим оно што вн ue замерате у ирвом смпслу речи, а што ми је мало одвратно у преносном смпслу. Ја. Врло чудновато! Он. Нема ту ннчега чудноватог; ја хоћу да будем неваљао, али хоћу да то буде без усиљавања. Хоћу да сиђем са свога достојанства... Вн се емејете? Ја. Да ваше достојапство мзазива у мени смех.