Delo

62 Д Е Л 0 родитеља досељеннх са стране. Не треба заборавити да се скоро сви главни агентп аустријске политике у Санџаку, Старој Србији и Албанпји узимају из редова католичког свештенства. Другн метод однарођпвања састоји се у систему обавезне војне службе, која је тамо уведена 1881 године, и протпв које се цело становништво било побунило, бурно протестујући против овог новог беочуга искованог у ланцу који је имао нераздвојно да их веже за двојну монархију. Треба приметити да су, противно пе само слову него и духу међународних уговора којима се регулише уставан положај тих провинција, регрути из Босне и Херцеговине приморани да одслуже свој рок на аустријском земљишту и изван граница своје отаџбине. Босну и Херцеговину чувају трупе доведене са стране, што је сасвим у складу са хапсбуршким спстемом. III Босна и Херцеговина биле су предмет трију јавних међународних уговора. Ми можемо за један тренутак да оставимо па страпу тајна нредузећа која су се тицала њихове судбине и о којпма се у последње време много дискутовало. То се мора засебно да разматра. Међутим, различите се погодбе довољно јасно виде из докумената које ћемо овде укратко да аналишемо. Прво, Члан XIV Сан-Стефанског Уговора (17 март 1878) који гласи: „Европски предлозн саопштеии отоманским пуномоћницима па првој седпици Цариградске Конференције морају се одмах увести у Босну н Херцеговину, са ма каквнм изменама о којима би се међусобно споразумеле Висока Порта и Владе руска и аустро-угарска. „Да се плаћање заосталога иореза не тражи, н да се текући приходи тих провинција до 1 марта 1880, употребе искључиво па накпаду штете фамилијама бегунаца и становника, који су жртва скорашњих догзђаја, без обзира на народност нли веру, или на месне потребе земље. Сума коју ће централна влада годишње да прпма после тога нернода утврдиће се иа-кнадно нарочитим споразумом пзмеђу Турске, Руснје и Аустроугарске". Овај је члан замењен чланом XXV Берлинског Уговора од исте године: