Delo

ЕВРОПА II AHEKCIJJA БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 61 што.ј политицп монархије, у коме је тражио да се оевоје Босна и Херцеговина и остале балканске провинције. Дванаест година касније Тегетоф је оживео ту идеју, и трудио се да докаже да је узимање прве две области једна војнпчка потреба монархије. Да би подстакла пријатељско осећање у Босни и Херцеговини, Аустрија је постала заштитник католичке цркве. Имајући на сврјој територији католичке Хрвате, којн су били пастањени у областима па граници Босне п Херцеговпне, она је, католичком помоћу, подстицала идеју о хрватској народности, и њене власти н консули давали су нарочнту заштиту онима којп су себе називали Хрватпма међу становницима окуппраних провннција. Скоро читав један век Аустрпја је помагала манастире и католичке школе у Боспи и Херцеговини. За све време окупације католичка црква је уживала нарочиту пажњу. Кад су на владику Штросмајера отночели да сумњају због његових „југословенских“ погледа, Аустрија је павела Ватикан да га смени и да постави њеног штићепика, бискуп Штадлера, као „Апостолског делегата за словенске земље Балканског Полуострва“. Овим је наименовањем она хтела да истакпе свој положај као заштитница католпцизма у свима тим земљама. У тренутку окупације католици су, сем неколико манастира, нмали само једну цркву, једну школу и једну парохијску устапову за обе нровинције; данас католпчких цркава има по целој земљи, чак и у градовима где нема католичког становништва. У 1903 бнло их је 179 и сваког дана зидају се нове. Релнгиозпа братства, под заштптом цркава, поплавила су земљу. Двадесет н три манастира, једанаест колежа, и седам такозваних фнлантропскнх установа, издржавају и сиремају одане браниоце вере. Клерикална администрација је у рукама четири еппскопа, 194 свештеника и 800 калуђера. Да би однароднла Србе из Боспе н Херцеговине, царска и краљевска апостолска влада прво се трудп да их преобрати, п иоследњп степен полнтике I »rang nach Osten довршују Језуитп п Францншканцн. Ова политика преобраћања жнво се тера дуж целе лнније. Сасвим несразмерно иодели становпиштва, у 1902 годпнн било је у владиним вишпм школама 339 православнпх ученика, 159 мухамеданаца, 7 72 католика. У школској 1897 98 годнни бнло је 66 пнтомаца босанске владе на аустријскнм универзитетима, поглавпто у Бечу. Међу њима је бпло 16 православппх, 9 мухамеданаца, католика и тројица другнх. Од овога броја њпх 23 били су деца