Delo

68 Д Е Л О непомнрљиво противно анексији или окупацији тпх провинција. Оно није сматрало да је монархија из овог територијалног повећања добила ма какав прираштај снаге; на против, оно је сматрало да су њпме ослабљене две главне народности, немачка и мађарска. Оно је у исто доба представљало опасност и за устав и за народнп карактер државе. Граф Бреда, као што ie забележио1 нокојни Сер Хенри Драмонд Волф, којн је стално студирао континенталну политику, рекао је: „Мислило се да је ово био немачки предлог Аустро-Угарској: да узме Босиу и Херцеговипу, да заузме Солун, и нашли уговор с нама дајући немачкоме царству слободан приступ у Трст, који ће тада постати немачко пристаниште. Са Солуном и Трстом ми ћемо бпти најближи Суецкоме Каналу. Немачка је гледала да осами Енглеску и да локалпзнра рат. Граф Андраши бно је пријатељ Немачке, и одржао је свој положај играјући у рукама Бизмарка и угарском помоћу. Ову би он могао да изгубп у сваком тренутку кад би се мислило да је он заузео непријатељско држање против Турске. Отуда његова жеља да има један конгрес тако да ма каква анексија провинција може да изгледа као прпнудна, у том бп случају он чинпо напоре да их присаједини угарском а не аустријскоме делу двојне монархије. Ово. међутим, не би задовољило дворску партију која, ако би пристала ua анекспју, пристаје само за то да добије накнаду за провинције које су већ изгубљене“. Барон Пленер, по истим успоменама, био је против идења у рат, али за узимање Босне и Херцеговпне. По његовом мишљењу окупација обе нровинције била је неопходна — ирво као једпа војничка шетња да гарантује сигурност бегунаца који се више не могу да издржавају, а затпм као једна сталност да се спречи њихово спајање са Србпјом н Црном Гором, и да се на тај начин створи једап моћан сусед иза аустрпјскпх посесија на Јадранскоме Мору. Граф Апдраши је рекао да он није могао да види како би се окупација могла избећи, и он није крио да је идеја о окупацијп ностала стална. Он јерекао да су обе провинције сувише мале за засебну егзистенцију; да бп оне биле плен Црне Горе п Србије, које би вероватно маса1 Rambling Recollections, Lonđon, Macmillan and Co., 2 vols., 1908. Vol. II. pp- 158—92.