Delo

ЕВРОПА II АНЕКСИЈА БОСБЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 6 9 крирале мухамеданско становништво, и са свом снагом једнн велике панславенске државе грозили би граници Аустрије. Оп је напоменуо да протекторат не би био згодан за Босну и Херцеговину, јер у њима нема елемената за аутономију. Граф Алберт Апоњи и његови прпјатељи сматрали су да је Андрашнјев циљ био да конгрес регулише окупацнју Босне н Херцеговине, и да је његова политика била, ишао у рат или не, политика веће или мање апексије. И ако ништа нису имали н протпв мање анексије, они на то нису гледали као на саму политику по себи. Они су сматрали да источно пптање треба да буде једна реорганизација целе југоисточне Европе у антируском смислу. У тесној вези с изјавама графа Бреде стоје и ови изводн из разговора Бнзмаркова с графом Шодорднем 14 новембра 18791. Бизмарк је том приликом рекао: „Приликом мојих састанака са (аустријским) царем и Андрапшјем у лето 1878, ми смо испитивали све опасне могућпостп и мере које би требало да се од њих сачувамо, и споразумели смо се... Ми смо студирали претпоставку једног пепосредног напада иротив пас, као и могућност борбе ua Балканском Полуострву; испитивали смо разне одредбе Берлинског Уговора које до сада нису биле изведене и о свакој тачци закључпли смо споразум". То је бпо моменат када је Тројецарски Савез био разбијен напорима брнтанске дипломатпје,1 2 и када се кнез Бизмарк трудно да начинн интимнијим савез с Аустријом којн је био зачетак Тројног Савеза. Један публицист светског гласа, коме су сва врата била отворена, и коме су била учињепа мпога поверљпва саопштења, Емил де Лавлеј,3 тврди да је окупација Босне била давнашња и стална жеља самог цара Фрање Јосифа н да су визнје о величини Аустрије — Псточног Царства — стално долазиле царскоме „Бургу“. Сви канцелари који су један за другим долазили на Балплацу демаптовалп су намеру Аустрпје да пде ка Солуну. Али „Бург“, који ннкад не заборавља траднције царства и Евгенпја Савојског, и који влада различптим завојева1 La France en 1889. (Paris, Plon, pp. 264 266). 2 B. писмо лорда Бпконсфплда од 4 новембра 1S80 у Успоменама сера Хенрпа Драмонд-Волфа, св. II, стр. 264—5, и Бпзмарково писмо немачкоме цару од 11 августа 1877 у Auhang zu den Gedanken unđ Erinneruneen von Otto Fiirst von Bismarck. Stuttgart, 1901,cp. I, стр. 273—5. 3 La Peninsule des Balkans, Bruxelles, 1S86. vol. I, p. 266.