Delo

74 Д Е Л 0 једне много скромније земље — сама Србија има 2,7335.147 становника — онда се лако може да оценп морална вредност њених окрнвљавања. Нстина је, међутпм, да јачина н важност саме Србијележи мање у самој Краљевини колнко у аспирацијама српскога народа којп је свудаједан н исти од Јадранског Мора до Тимока п од Драве до срца Маћедоније. Кнез Горчаков, који је био највећи Славенин од свих руских канцелара, због чега су га Немци с Бпзмарком на челу највећма мрзели, писао је 2 маја 187S руском амбасадору у Бечу, пред аустријском окунацијом Босне и Херцеговине: „Заузимањем ових провинција Аустрпја би добила необпчно .јак иоложај и политички и војнички. Она би могла да вршп такав притисак на Србију и Црну Гору да би ове две кнежевине у ствари постале један аустријски enclave. Oue се не би могле даље да развијају, ма даје њихова будућност будућност свег славенског становнпштва. Околности могу да нас натерају да одложимо њпхово ослобођење али ми немамо нрава да компромптујемо њихову будућност.“ Александар III био је нстог мпшљења, н у овом моменту ми смо сведоци таквпх демонстрација словенскога јединства, због удара барона Ерентала, какве се нпкад ире тога нису виделе. С друге стране Аустро-Угарска нам пружа слику једне гомиле разних раса иод једном владом. од којих ни једна није задовољна нити се осећа код куће. То је једина земља на свету — и то је једна велика земља, ако је судимо по величини њене терпторије или броју становника — у којој ни једна од саставних народпости не жели да остане саставни део, нити је сматра као отаџбину. Аустро-Угарска и није отаџбина него нре једна тамница многобројних народности из које све гледају да се сиасу. У тој тамници данас барон Ерентал жели стално да затвори становнике Босне и Херцеговине као увод у затварање целе српске расе. Он позпва Евроиу да буде његов саучесник, и нрва Сила којој се обратпо била је Француска републиканска Француска! Да ситуацнја није тзко озбиљна каква прилика за иронију. * Из овог кратког прегледа може се нзвести. 1) Пошто нромена члана XXV Берлинског Уговора долази у надлежност Евроне, то се он не може да изменп једнострано.