Delo

ЕВРОПА II AHEKCIIJA БОСНЕ II ХЕРДЕГОВИНЕ 73 ских територија, у правцу Санџака и „Старе Србије": не само да је он спречио да Конгрес саслуша делегата Србије, г. Ристића, или делегата Црне Горе, г. Божу Петровића, поред свега тога што су обе ове српске земље узеле учешће у рату; него кад је први желео да тражи од Конгреса европску гарантију за српску независност, он је одговорио: „Ја никад нећу да пристанем, нити ћу допустити да други пристане, на такав један предлог из простог разлога што ја не бих трпео никакву страну гарантију за једну земљу која иде са Аустро-Угарском44.1 Зашто? Да ли зато што би то штетило достојанство Двојне Монархије? Никако. Одговор је јасно открио традиционалне погледе АустроУгарске и младе Српске Државе. Бечке интриге у Србији и Црној Гори, али међу њима и њихових династија, нису никаква тајна. Ја сам већ говорио о чувеној афери с бомбама на Цетињу крајем 1907 године.1 2 Извесно је да је Аустрија имала своје прсте у свакој завери које су се склапаае у Београду или на Цетпњу за више од сто година. Свакп зна да Аустрија бесни против данашњег Краља Србије и његове династије због разочарења које је његова полптика учинила у Бечу. Очекивало се да ће он повести политику свога оца, који је за време своје владе (1842—1858) апсолутно био бечки вазал, или да ће бар поћи стопама краља Мнлапа. После овот разочарења, које је нашло одушке у прошломе тарпфном рату, бечкн кабннет ннкад није пропуштао прилику да нов режим у Србији и српски народ дискредитује у очима Европе, да би уравнала пут за последње догађаје. Ја сам путовао по овим земљама, био сам три пут у Босни и Херцеговини, и знам већину народних првака у Босни, Србији, Херцеговини и Хрватској. Стога могу категорички да тврдим на основу личнога знања и познавања. да је сав онај великосрпски нокрет, од кога барон Ерептал чини толику употребу у његовпм парламентима и штампи да би оправдао иовреду Берлинског Уговора, просто једна нзмпшљотнпа његових агената растурених у гомнлама но Јужној Аустрнји. Босни, Херцеговини, а највише у Црној Горн н Србпји. Кадје влада једне моћне државе — Аустро-Угарска има 45.405.767 становника — спала на то да тако оружје употребљава против 1 Georgevltch. La Serbie an Congres de Berlin, Revue de Г Histoire Diplomatique, 1891, стр. 489. 2 Questions Diplomatique et Colontales, September 16-тп, 190> страна 361—370.