Delo

АНА КАРЕЊИНА 83 — Ти увек после тога изгледаш као да си био у купалишту, — рече Петрицки. — Идем од Грицке (тако су звали котнданта пука), тамо те очекују. Вронски, не одговарајући, гледао је у друга и мислио о другом. — Да, то код њега свира музика? — рече он, ослушкујући нознате звуке труОних басова, којп су до њега допирали. Какав је то празник? — Допутовао Серпуховској. — Аа! — рече Вронски — ја нисам знао. Осмејак његових очију заблиста још јаче. Кад је већ решио сам, да је срећан у својој љубиви, којој је жртвовао своје частољубље, — узевши бар на себе ту улогу Вронски није могао осећати ни завист према Серпуховскоме, ни срџбу на њега што овај, дашавши у пук, није дошао најпре к њему. Серпуховској био је добар пријатељ и он му се нскрено радовао. — А, веома мп је мило. Командант пука, Демин, заузимао је великн носедничкн дом. Цело друштво било је на пространом доњем балкону. Прво што је на дворишту пало у очи Вронскоме, били су певачи у китлама, који су стајали поред буренцета с ракијом, и здрава. весела фигура команданта пука, окруженога официрима: он је стајао на првом стеиену од балкона и гласно, надвпкујући музику која је свирала Офенбахов кадрил, нешто наређпвао и махао рукама војницима који су стајали мало у странн. Гомилица војника, наредник и неколико подофицира прнђоше балкону заједно са Вронским. Вративши се столу, командаит пука опет пзађе на стененице са чашом у руци и напи здравнцу: „За здравље нашег бившег друга н храброг генерала кнеза Сериуховскога. Ура!“ За командантом иука, с чашом у руци, осмејкујући се, изађе и Серпуховској. — Ти све млађн и млађп, Бондаренко, — обратн се он руменом кршном наредннку, па другом року, који је стајао пред њим. Вронски се трп годнне није вндео са Серпуховским. Ouje постао маторпјн пустившн бакенбарте, али је био онако исто стасит, поражавајући не толико лепотом, колико нежношћу н благородством лица и конструкције. Једпна промена, коју је 6*