Delo

84 Д Е Л 0 опазпо на њему Вронски, било је оно тихо непрекидно сијање,. што се установљава на лицима оних људп, који имају успеха и који су уверенн да им та) уснех сви прнзнају. Вронски је познавао то сијање и одмах га је приметио на Серпуховском. Снлазећи низ степенице, Серпуховској спази Вронскога. Осмејак радости обасја лице Серпуховскога. Он климну главом у впс, подиже чашу, ноздрављајући Вронскога и показујући тим гестом да не може а да не прпђе најпре нареднику, који је, испрсивши се, већ намештао успице за пољубац. — А, ево и њега! — викну комапдант пука. — А мени Јашвпн рече, да си у свом мрачном расположењу? Серпуховској нољуби у влажне п свеже уснице делију наредника п, бришући уста марамом, прнђе Вронскоме. — Е баш ми је мило! — рече он, стискајући му руку и одводећи га у страну. — Почастите га! — впкну Јашвину командант пука, показујући на Вронскога, и спђе доле к војницима. — Што ниси јуче био на тркама? Ја сам мислио да те тамо видим, — рече Вронски посматрајућп Серпуховског. — Дошао сам био, али доцкан. Пардон, — додаде он и обрати се ађутанту: — молим вас, наредите с моје стране да се разда, но колико дође на човека. И он журпо извади из новчанпка три хартије по сто рубаља и поцрвене. — Вронски! Хоћеш ли да једеш штогод или да нијеш? — унита Јашвип. — Еј, дај овамо грофу да једе! А ево ово ћеш попити! Пијанка код командапта пука трајала је дуго. Пили су врло много. Дизали су па рукама н подбацивали у вис Серпуховског. Затим су дизали команданта пука. Затим је пред певачима играо сам командант пука са Петрицким. Зати.м је ко.мандант пука, ослабпвшп већ у неколико, сео па клуиу у дворшпту и почео доказнвати Јашвину препмућство Русије над Пруском, особито у коњичком јуришу, и пијанка се за време стишала. Серпуховској уђе у кућу, у умиваонпцу, да оиере руке, и нађе тамо Вронскога. који се поливаше водом. Скинувши китлу и подметнувшп црвенп н маљави врат нод млаз умиваоника, он је трљао главу н врат рукама. Свршивши с умивањем, Вронски се нрнмаче Серпуховском. Обојица седоше ту на