Delo

АНА КАРЕЊИНА 85 диван и међу њима отпоче разговор, врло интересантан за обојицу. — Ја сам све о теби знао нреко жене, — рече Серпуховској. — Баш волим, што си је тако често виђао. — Она лепо живи са Барјом, и то су јединствене петроградске жене, са којима ми је пријатно било сретати се, смешећи се, одговори Вронски. Он се осмејкивао зато, што је предвидео тему, на коју се разговор окренуо, и то му је било пријатно. — Јединствене? — смсшећи се понови Серпуховској. — Да, и ја сам о теби знао, али не само преко твоје жене, — рече Вронски, забрањујући строгим изразом лица ову алузију. — Ја сам се веома радовао твојим успесима, али ме они нимало не изненађују. Ја сам очекивао још више. Серпуховској се осмејкиваше. Очевидно, било му је пријатно то мишљење о њему, те није ни налазио за гштребно да то крије. — Ја сам напротив — признајем отворено — очекпвао мање. Али ми је инак мило, врло мило. Ја сам частољубив, то је моја слабост и ја је признајем. — Може битн да не би признао, да пнси имао успеха, рече Вронски. — Не мислим, — опет смешећи се, рече Серпуховској. Нећу рећи да не би вредело живети без тога, али бнло би зацело досадно. Разуме се, можда се ја и варам, али мени се чини, да ја имам извесне подобпости за ону сферу делатности. коју сам изабрао, и да ће у мојим рукама власт, ма каква она била, ако б.уде, бити боља него у рукама многих које ја познајем, — рече Серпуховској, са сијајућим сазнањем свога успеха. — И према томе, у колико сам ближе томе. у толнко сам зодовољнији. — Може битп, да је то тако за тебе, uo не за све. Ја сам тако исто мислпо, на ево ипак жнвнм и налазим, да ue вредн живети само радп тога, — рече Вропскп. — Ето га, опет оно! — смејућн се, рече Сетпуховској. Ја сам већ почео бно тиме, што сам чуо о тебн н твом отказу... Разуме се, ја сам одобрио твој ноступак. Алп све пма свој манир. Ја мпслим, да је сам поступак добар, али га тн ннси нзвршио, како треба.