Delo

АНА КАРЕЊИНА 87 има у овом свету своје симпатије и антипатије, док су међутим за њега постојали у служби само интереси ескадрона. Вронски је такође појмио, како је могао бити Серпуховској јак сво.јом несумњивом способношћу размишљања и појимања ствари, својим умом и речитошћу, која се тако ретко срета у оној средини, којој је он жнвео. II ма како да му беше зазорно, он му је завидео. — Ипак мени недостаје за то једна главна ствар — одговори он — недостаје жеља за влашћу. То је било па и прошло. — Извини ме, али то није истина, — смешећи се, рече Серпуховској. — Не, истина је, истина!... сад, да будем искрен, — додаде Вронски. — Да, истина је сад, то је друга ствар; али ово сад неће бити увек. — Може бити, — одговори Вронски. — Ти кажеш може бити, — настави Серпуховској, као да погоди његову мисао — али ја ти кажем наснгурно. II ради тога хтео сам да се видим с тобом. Ти си поступио онако, како је требало. Ја то разумем, али само не треба да персеверираш. Ја само тражим од тебе carte blanche. Ја те не иротежирам... Ма да не видим разлога, зашто да те не протежирам? — ти си толико пута мене нротежирао! Ја мнслнм, даје наше пријатељство више од свега тога. Да, — рече ou нежно, као женска, осмејкујући му се. — Дај ми carte blanche, нзађи из пука, и ја ћу те неприметно увести у делатност. — Али разуми тн, да мени ништа друго не треба, — рече Вронски — осим то, да све буде као што је н бнло. Серпуховској устаде и стаде ирема њему. — Ти си рекао, да све буде као што је било. Ја разумем шта то значи. Али чуј ме: ми смо вршњацн, може битн да си ти по броју внше имао женских, него ја. — Осмејак н гестови Серпуховског говорнлн су, да Вронскн не треба да се бојн, што ће се он нежно и нажљиво дотаћн до болесног места. — Али ја сам ожењен и веруј ми да, познавшн своју жену (као што неко ппсаше), коју тп волиш, ти ћеш боље нознатп све женске, него кад би пх читаве хнљаде нознавао. — Сад ћемо доћп! — довпкну Вронскн офнцпру, којизавпри у собу и позва нх да пду команданту пука.