Delo

S8 Д E Л 0 Вронски je сад хтео да чује и сазна, шта he му Серпуховској pehn. — Ево тп, дакле, мога мишљења. Женске то су главни камен спотицања у делатности човечијој. Тешко је љубити женску и нешто радити. За то има само једно срество, а то средство, да се са удобношћу и без сметње љуби, јесте женидба. Како, како да ти кажем, шта ја мислим, — говорио је Серпуховској, тражећи сравњење — чекни, чекни! — Да, као што се fardeau1 може носити и радити нешто рукама само онда кад је fardeau увезано на леђима, — а то је женидба. II то сам ја осетно, оженивши се. Као да ми се одједном руке ослободише. Али ако се без женидбе вуче за собом тај fardeau руке he бити тако пуне, да се ништа неће моћи радити. Погледај Мазанкова, Крупова. Онп су убнли своју каријеру само због женскиња. — Какве женске! рече Вронски, сећајући се Францускиње и глумице, са којпма су живела поменута два човека. — У толико горе, штоје чвршћи положај женске у свету, у толико горе. То је исто као и кад би отимао fardeau од другога. — Ти ниси никад љубио, — тпхо рече Вронски, гледајући пред-а се и мислећп о Ани. — Може бпти. Алп сетн се, ште сам ти казао. И још нешто: женске су веће материјалисткиње од мушкараца. Ми чинимо из љубави нешто огромно, а оне увек terre-a-terre1 2. — Сад, сад! — обрати се он лакеју, који уђе. Али лакеј није дошао да их опет зове, као што је он мислио. Лакеј је донео Вронскоме писамце. — Донео је човек од кнегиње Тверске. Вронски отвори ппсмо и нлану у лицу. — Нешто ме заболе глава, идем кући, — рече он Сериуховскоме. — Дакле, збогом! Дајеш ли carte blanche? — Разговараћемо доцније, ја ћу те наћи у Петрограду. i XXII Било је већ прошло пет часова, и да би стигао на време, а да се не вози на својим колима која би свн познали, Вронскп 1 Бреме, терет. 2 Обичео, површно.