Delo

170 Д Е Л 0 Остадох сам са Анђелићем. На ручак нијесам ни мислио. Како сам му мијењао мокре крпе, дотакнуо би му чело. Оно је још горјело. Кајао сам се, што сам ударио и на ту напаст. Било ми је боље, да сам одмах наставио пут у Задар. Овако, нијесам могао да оставим болесна човјека с којим сам дошао. Нијесам знао, ни има ли икога свога, па да јавим за болест. Шта му је и шта може да му буде? Причао ми је у возу, како је увијек здрав, и да га никада ништа не боли. Шта му се могло од једном догодити? Колико сам год размишљао, долазио сам на исти закључак или барем сумњу: на Шабац и на атентат на краља Милана. У неко доба поврати се газдарица у собу и настави свој првашњи посао. Ја одем, да се надахнем мало морског ваздуха и чистине, јер је у соби била страшна запарина. Лијечник није ништа рекао, да ли да се отворе прозори, а ми га зато нијесмо ни питали. Пролазећи нокрај разних гостиона, сјетим се да нијесам ручао. Кад сам и ту дужност свршио, повратим се у стан да видим има ли што ново. На тај начин, свраћао сам више пута у стан. Тек доцкан на вече Анђелић се пробуди. Поручимо одмах по лијечника. Док је газдарица изашла, упитам Анђелића, како му је и испричам му шта је било. Нињело ми се, као да разумије шта му говорнм. — А шта сам говорио у бунилу? — упита ме некако чудновато — молим Вас, кажите ми? — Не знам ништа, — одговорим јер ја нијесам чуо ништа. Газдарица је слушала, али, вели, да није разумјела ништа, јер сте говорили српски или руски, што опа не разумије. Не би било сувишно, — наставим — док сада дође лијечник, да брзојавите кући ком своме, нека вам дође амо. Тешко је боловати у туђини без свога. Кажите ми име кога од Ваших. па ћу ја одмах брзојавити. — Не, пе, молим Вас, — рече ми — ово није ништа. Сутра бићу хитар и здрав као тица. Кад би ми жена дознала, да мене шта боли, много би претрпјела, док би амо дошла. Ја сам човјек пунокрван, па ми се ово покаткада догоди. Сутра већ неће бити ништа. Лијечпик је дуго прегледавао болесника. Мјерпо је темнературу, која је бнла пала. Куцао је и испитивао и прса и леђа Анђелићева. Разговарао се с њим о болестима, које је до