Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 171 сада претрпио. На одласку нареди пеки лијек и лаку храну, а мени намигне да с њим изиђем. — Ко је овај човјек, — запита ме лијечник, кад смо већ били на улицп — јер ја не разумијем ништа? Или ја више не знам ништа о медицини или је ово неки чудновати створ. Јутрос је ватра била тако јака, да сам сумљао, е су то симптоми најтежих болести. Вечерас нема, него неколико линија преко нормалнога. Видјећемо, шта ће бити сутра. Лијечнику нијесам знао, шта да кажем. 0 мојој сумњи пе проговорих му ни ријечи. Мора, да је Анђелића нешто душевно страшно тиштило. Било ми је жао, што још нијесам ништа дознао од њега. Сутрадан био сам у болесниковој соби, кад је лијечник дошао. Температура се била поново малко подигла. Анђелић је ипак био при себи. Лијечник одреди, да настави хладити главу мокрим крпама и да никако не устаје, док он не дође. Кад сам сам остао у соби са Анђелићем и помогао му мијењати мокре крпе, рекох му: — Жао ми је, што Вас данас морам оставити сама. Вечерас путује лађа из Ријеке у Задар, па морам да се журим кући. Лијечник ми је синоћ рекао, да Вам није нншта. Док прође ово мало ватре, коју још имате, моћи ћете курисати по Опатији. — Жалосно ми је све то, — рече ми Анђелнћ слаби.м гласом, хватајући се за нрса — кад ме овдје нритискује. Глава и прса, чини ми се, да ће пућп. Несрећан ја, шта урадих... — Шта сте урадили, ако Бога знате? — упаднем му у ријеч. — Ништа ја, ништа, мој докторе. До мало дана догодиће се у Србији ужас. Ох, овдје, овдје... — па се једном руком ухвати за прса, а другом за главу. За тајну, коју мп је повјерно Таушановић, било мн је довољно. Останем још пеколико са болеснпком. Опростпм се с њим. Препоручим га газдарици н одем да врдам но Апатијп. Нијесам никако имао мира. Час бнх шетао, час бнх сно уз морску обалу, час бпх иошао у какву гостнону илп кафану, да што год иоједем илн попијем. Све мп је било горко. Све ми се чињело као да је отров. Нпјесам внше могао ни су.мњатн о нстинн Таушаиовићеве тајне. Све се слаже на длаку. У тај носао мора да је умпјешап и Анђелић. Зато му је тешко у пр-