Delo

172 Д Е Л U сима. Зато га глава боли. Кад он не би знао за атентат п кад не би ту био и његов прст, пе би ми онако говорио сада о краљу Мплану, кога је лањске године обожавао, барем ријечима. Шта се то догодило и како је овај човјек дошао до одлуке да се умијеша у тај иосао? И опет ме морила мисао, да одем одмах у Београд. Али коме и како? II ту се моја добра воља ломила о хрндину, коју нијесам никако могао уништпти. Одлучим, најпослије, да одем кући и да чекам догађаје, на пукло куд нукло. Путујући од Рпјеке до Задра малко се примнрим. У Задру био сам зором, у уторак, 22 јуна (4 јула) 1899. Нијесам имао никога, да му повјерим тајну п да нитам за савјет. Кад је у четвртак затим, 24 јуна (6 јула), Српски Глас већ био штампан, касно на вече примпм из Земуна đringend брзојав, потписан од пријатеља: „Око шест сати вече извршен атентат на краља Милана. Краљ лако рањен“. Било ми је, као да ме неко лупио ио глави дебелом и тешком тољагом. Одем да потражим уреднпке осталих Задарскпх листова, не би ли што више о томе дознао. Нико није знао ни о атентату. Нађем једног високог чиновника на Намјесништву, па и њега упптам, а и покажем му брзојав. Нп он није знао ништа. Обећа ми, да ће одмах брзојавпти полицпјн у Трст и од ње тражити обавјештај. Одговор добиће око поноћи. Рочисмо се у то доба. Око ноноћи нијесам дуго чекао на тог чиновника. Добио је одговор од полиције у Трсту. Брзојав, на њемачком језику, био је кратак: „У шест п по вече непознатп пуцао на краља Милана. Краљ лако повређен без икаквих пошљедица. Атентатор ухваћен. Затварају се радикални ирваци, јер се сумња, да су они удесили атентат.“ Дакле, ипак! Таушановић није био зло обавијештен. Настала је јурија на раднкалне нрваке. Зато је то све тако и удешено. ТаушановиН, можда, већ и лежи у тамници. Било би му боље, да је послушао мој савјет, па да је остао у Загребу. Београд је па Оријенту. У данашњпм приликама може бити свашта. Могу их све, без срца и суђења, подавпти или отроватн у тамници. У свему томе тјешило ме једно: краљ Милан није убијен. Сриска земља није и ту срамоту на себе навукла. У нетак и у суботу гутао сам новпне из Трста, које су доносиле вијести о атентату. У недјељу, нонедјељак и уторак имао сам већ п Београдске новпне. Један од ирвих, којн је за-