Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 177 великој заблуди. Велике муке ударио је он на народ у Србнји. Народ је трпио и отрнио. Пред цијелијем свпјетом срамотио је он свој народ. Народ је и то све трпио и трпио. А што је главно, није се ни макнуо. Такав раскраљев рад створио је у раскраљу нетачно мишљење о народу. Изгубио је поштовање према својем народу. Јавно је рекао: „Ово нијесу више они стари Срби, који су протјеривали Милоша, Михаила и Карађорђевића “ Најжалосније је, што он у том духу васпитава и свсјег сина, титуларног краља Србије. Овојевелика заблуда. Ово је крајње непознавање народне душе. Народ у Србији није мачка која огребе чим је дирнеш. Народ је као пространо море. Кад је мирно и глатко, то још није никакав знак, да ће тако увијек бити. Ко се неопрезно навезао на дебело море, илп на народно стрпљење, тај је скупо плаћао. „Раскраљ хоће сада у Србији да уради оно што хтједоше и турске дахије у почетку овога вијека. Хоће да сатре најбоље синове народне. Хоће да га обезглави. Дахи.је се у томе преварише. Убише, додуше, многе угледне Србе’; али се народ заталаса. Народ устаде из најдубљијех дубина. Подиже се силна бура, која је прогутала дахије и задрмала моћну турску царевину. Између ондашњег и данашњег доба велика је разлнка у томе, што је народ у Србији свјеснији и што није остављен коначној самовољи једног човјека. „Радикална странка у Србији ухватила је јаки коријен у народу. Уза све неправде, које су се Јчињеле и које се чппе радикалпма, девет десетина парода пристаје уз њих. Та тако моћна чињеница могла је, да је само хтјела, листом устати против раскраља. Нема сумње, да би уз радикале пристала н војска. Војска није туђинска, пего пародна. Она осјећа што осјећа народ. Љуби што љуби и народ, а мрзи што и оп мрзи. Радикалима није бпло до устанка. Увјерени, да свако зло само себе једе, мирно су чекали, да нестане садашњег стања у Србији. Неприродна и несриска нолптпка, која се водн у Србији, била би сама уннштила своје творце. „Велике европске силе, а особнто Руснја, неће никада допустити, да се ионовн у Србпји дахпјско доба. Тобожњи атентат иротив раскраља и неоиравдапо затварање радикала отворпше очи не само Руспјп, пего н осталијем европскпјем великијем силама. Атентат је намјештен п наручен за нечисте смјерове старога краља. Русија, увјерена о оданости српскога наДело, књ. 52 12