Delo

178 Д Е Л 0 рода у Србпји према моћној заштитници Словенства; увјерена, да тобожњи атентат и затварање радикала нијесу наперени само против радикалне странке; увјерена, да су радикали, док су билн на влади, водпли праву словенску политику, која је* дино може бити по вољи Русији, — неће никако допустити, да се овом прилнком тјера мак на конац. Русија то може. Она то и хоће. Једна једина ријеч моћне словенске царевине била довољна, да се спасе не само живот многијех најугледнијех синова Србије, него и народна будућност младе краљевине. Буде ли то, српски народ прошириће своју историјску ријеч. Српска историја забиљежиће златнијем словима: „Бог и Русија сачуваше српски народ од те најновије напасти!“ Било је и онда наших људи, а међу њима био сам и ја, који смо, на жалост, вјеровали, да је Русија пријатељ српскога народа, и норед свих погрјешака, које је до тада учинила на нашу штету. Надали смо се, да је она, поред толиког горког искуства, већ једном постала — словенска држава. Додуше, полазећи са виших становишта, атентат у Београду, није био згодан час, да Русија покаже своје братство. Тада сам тако писао, јер сам мислпо, да ће то моћи нешто помоћи људима, с којима ме давно везивало лично пријатељство, а које сам волио и поштовао, знајући, да невино страдају. Из Београда нијесам примио никаквих неиосредних вијестп. Мучио сам се вијестима, које сам читао у тамошњим новинама. Сједећи у Задру, писао сам дописе из Београда, према ономе, што је бпло у тамошњим новинама. Неколико времена послије атентата дознао сам, да се начелник Живко Анђелић повратио у Београд. Затворен је одмах на жељезничкој станици. У очи претреса пред пријеким судом пукао је глас, да се Анђелић тобож сам објесио у тамници. У то нијесам пи тада вјеровао. Још мање вјерујем данас. Ако је Анђелић зпао за атентат, о чему пема ни најмање сумње; ако је он давао пасош атентатору, да из Букурешта преко Шапца оде у Београд, о чему такође нема пи најмање сумње, — на јавном претресу био би он рекао, зашто је, како је и но чијој је наредби оп то тако радио. У процесу о атентату угушио се и тај глас, који би расвијетлио мпоге тамне тачке. Оријент, па шта ћеш.... Dr. Александар Митровић. — ПАСТАВПЋЕ СЕ —

+0+