Delo

188 Д Е Л 0 — Идите бестрага, кад вам кажем! — одсече се на њ г. Стефан разјарено, п одмахну руком као да се већ брани од смрти. — ЗамишљаЈте се ви у томе положају, а мени, хвала Богу, још није до тога! Човек се нађе у чуду и врати се покуњен, а г. Стефан продужи ход до на периферију нратње, још непрестано блед и унезверен. А иред црквом на Старом гробљу, у којој је опело вршено, опет се новеде разговор о смрти и нокојницима. (У осталом, о чему би се другом на пратњи п могло говорити!) Један од присутних пречитавао је беседу коју је мало-после имао изговорити покојнику. — Слушајте, људи — рече један крупан човек, свакојако опет поштар — ви знате да ме је капља дарнула и да сам по томе већ са једном ногом у гробу. Месец-два, ту сам, печен сам к’о кестен, али ћу инак, уверен сам, паджпвети пријатеља Стефана, п дајем реч овде пред свима: да ћу му ја држати слово... фино слово, — сви ћете плакати!... Ех, Стефане, да ти је онда да ме чујеш, тек би тада знао какав сам ти пријатељ! Један старији човек, вероватно опет неки ноштар, у очевидној шали додаде шта би све у томе слову требало поменути, и поче ређати нека женска, Београду толико позната, пмена, на шта сви прснуше у смеј. Г. Стефан, чије су се очи у томе тренутку стаклиле као у смртно-погођеног зеца, изгледаше да хтеде нешто да проговорн, алп му уместо тога само задркташе као чивит помодреле усне. После га је нестало с пратње. * А ово је већ пеколико дана како се пријатељски распитујем о њему. И у канцеларији сам га тражио трииут, али га нисам нашао. Кажу ми да га је неко у име овог истог покојника звао на телефон и да је он, при помену имена покојникова, испустио слушалицу. Сад лежи у постељи, грози се смрти и прижељкује живот. Па ипак, надам се, даће Бог да оздрави, и нека у томе страху од смрти иоживи још педесет година, па после, што рекао један шаљивчина, може умрети ко хоће. Чеда Поповић. оо