Delo

АНА КАРЕЊИНА 207 X Песцов је волео да расправља до краја и није се задовољио речима Сергија Ивановича, тим пре што је он осетио нетачност свога мишљења. — Ја нисам никад разумевао, — рече он за време суне, обраћајући се Алексију Александровичу, — саму густину становништва, него у вези са основима а не с принципима. — Мени се чини, — лагано и млитаво одговори Алексије Александрович — да је то једно исто. По моме мишљењу, само онај народ може дејствовати на други народ, који има више развиће, који... — Али у томе и јесте ствар, — прекиде га својим басом Песцов, који је увек журно говорио п чинило се као да је сву душу уливао у оно, о чему је говорио, — у чему треба тражити то више развиће? Енглези, Французи, Немци, ко је од њих на вишем ступњу развића? Ко ће кога да национализира? Ми вндимо да се Рајна пофранцузила, а Немци међутим не стоје ниже од Француза! — викао је он. — Ту има неки други закон! — Мени се чини да је утицај увек на страни истинског образовања, — рече Алексије Александрович, овлаш подижући обрве. — Али у чему ми морамо тражити знаке истинског образовања? — рече Песцов. — Ја мислим да су ти знаци познати, — рече Алекспје Алексапдрович. — Да ли су потнуно познати? — с танким осмејком умеша се Сергије Иванович. — Сад је признато да право образовање може бити само чисто класичко образовање; али мн вндпмо огорчене препирке и с једне и с друге стране, п не може се порећи да и противнички табор има јаке разлоге у своју корист. — Ви сте класичар, Сергије Пвановичу. Је ли по вољи црпог? — рече Степан Аркадпјевич. — Ја не исказујем своје мишљење о једном или другом образовању, — са осмејком снисходљнвости, као ирема детету, рече Сергије Ивановнч, подмећући своју чашу, —ја само кажем да обе стране имају јаке разлоге, — настави оп, обраћајућн се Алексију Александровнчу. — Ја сам класичар по образовању, али у тој нреннрцн ја лично не могу да нађем своје место. Ја не видим јасне разлоге, зашто је класичким наукама дато преимућство над реалнпм.