Delo

234 Д Е Л 0 али у толико вреднијн и разноврснији у покушајпма решавања светлостп сунчеве и хлада. У њима он правнлно развија фине и осетљпве обсервације промепа прнродиних које се врше од јутра до вечери, испољава своју осетљивост у детаљисању предмета. Боривоје Стефановић је индивидуалиста, оно што је он дао на овој изложби и што ће нам у будуће дати његово је и то је што и тражимо од Уметника па био он у своме потпуноме развнћу или само на доброме нуту. Лутања пе сме бити у времену, када је уметник нречистио нојмове о томе шта зна, шта незна, шта може, а шта не може. „Калимегдан у снегу“ је мало сиров донекле у тоновпма нрљав, „На одмору“ је нријатна слика, нешто впше хладна у тоновима. Она „У хладу“, девојчица у црвеном забављена ручним радом, најбоља је од свију студија. Ауто-портре је најбоља глава на овој изложби, врло-добро студирана у форми, чпста у боји. Љубомир Ивановић, приказао нам се са својим ђачкпм радовима, које је 1907 год. излагао на Минхенској Академнји Уметности, а при завршетку свога школовања. Као школске студије: голог тела, глава и мртва природа добре су и колико се сећамо биле су на Академској изложби професора Лефца најбоље; али то су само академски радови рађени са мало или готово нимало самосталностн и слободе, на којима се осећају очи и строга критика професорова; оно право своје, што он као уметник треба да даде, то ваља тек развијати, радити и спремити, тек тада ћемо моћи рећи колико је интелектуално јак и колико му се простире индивидуалност. Бета Вукановићка свагда вредна и смела у својим покушајима разрешавања проблема светлости, успела је иотпуно у виртуозном изражавању, али је зато мање успела у самоме решењу нроблема. На слицн „На мојо.ј тераси“ концентрисала је сву своју вештину виртуоза; потпуно је уснела у композицији лица и ваздуха, као и у техничком извођењу. Јединства у општем топу нема, расцепаност и разбијеност влада у боји ваздуха и материје што се огледа у оним непробојним намучастим облацима; изгледа да је мењала технику. Сунца има врло мпого, бриљантно нросути зраци по фигурама слабо нацртанпм, које заузимају н врло песимпатичне позе нарочито oua стојећа са накривљеном главом, њега нма и у тамним рефлексима осенченог чајног прибора који је уметница сликала са највише осећања и љубави. „Пред огледалом“ внртуозно по-