Delo

X Р 0 Н II К А 233 форму (онако као што не види ни чисте љубичасте тонове), он је и не oceha, потребу моделисања кичицом не познаје а што је у опште код сликарства — нарочито код студија глава и код портрета врло важно; подсећамо га на портрета и студије глава код Ленбаха, на ону истинитост психолошке студије, прецизно разумевање моделисања свију могућних форми на лицу, које истичу конструкцију коштаног система — лобање, форму мишића на лицу нпр.: глава Бизмаркова, па портре папе Лава XIII, или ма који од његовпх женских портрета. На првој „Ладиној" изложби имао је Вукановић неколико покушаја по угледу на Ленбаха, што му нисмо замерили ма да уметност то не дозвољава, ипак у сравнењу и са њима портре Г-ђице Јовановпћ је и сувише слаб н несимпатичан, како у пози тако и у изради; глава са деколтеом изгледа да је пренесен са друге слике, драперија је и овде однела уметнику и сувише времена у студији тако да није имао времена да запази главне црте и одлике, н да се задуби у пснху самог лица. Студија за портре г. Окановнћа има као одлику фрапантну сличност са моделом, ово је и најбоље сликана глава Вукановићева, на њој је постигао извесну пикавтерпју у тоновима и цртежу употребом пастела преко већ масном бојом довршене слике, и ако је овај ефекат на слици мало трајан ипак је за моменат добро схваћен (Ленбах је пастелни цртеж, по где где шире форме испуњавао лазуром масне боје [или мат бојеј, али код Ленбаха је то имало сасвим другог значаја). Вукановнћ није портретиста, ма да он то може да постпгне савеснпјим радом и брижљивијом студијом с нрироде. Низ израђених портрета Краљевих, које је вршпо по наручбинн неколпко Бапака и Офпцирског дома, не служе на част Уметнику. то су најлошије ствари које је он потппсао, они нису смелп носити потпис уметника, који сам себе убројава а п ми га сматрамо у боље сликаре историског нравца. Псториске комнознције „Дахије“ и „Јеврејека молитва“ у трнптихону дају Вукановићу вредност уметннка јачег уметничког осећања, ту је његова уметност, њу он ваља да развија п даље у своме раду; у њима он боље осећа и форму, а колорпт му је енажппјн н истинитији; индивидуалност му је па овпм сликама јака н пзразпта. Боривоје Стефановнћ изнео нам је ннз студнја с ирнроде. нешто слабији но на прошлогодишњој нзложби С. Умет. Удр.,