Delo

'236 Д Е Л 0 држању главе; прилично је оштро моделисан. Али, али, Hljop Шиме будите вреднији. Вајарска соба је исто тако нретрпана; онако поређани предмети дају утпсак базара, а не уметничке изложбе иа којој се предмети гледају са свију страпа где морају бити приступачнији иублицн. Скултура се поставља тако да се може посматратн са више тачака, да стоји покретљивпје, слободније са внше ваздушног простора око себе, а нарочито ваља пазитп на осветлење; овако стиснуте бацају сенке једна на другу прпслоњене готово уза сами зид, онемогућило нам је свестрано посматрање. Ђорђе Јоваповпћ најстарији српски вајар изложио је масу радова, од којнх нас је мрамор „Туга“ зауставила и пзненадила; изненађење наше било је оправдано, интересантпост како у компоновању тако и у пзвођењу, изазвала нам је постављање нитања, зар је и ово г. Јовановића? Један бачен поглед у каталог п наше нитање је било задовољено; нова техника савршенија — приближнија техникама талијанских мајстора: Бернинија птд., ново знање у вајању осећање младости које веје у овом делу оправдано нас је изнепадило. Ова ствар је била послата у Пталију у Карару да се пунктпра у мрамору. „Туга“ има много веће уметничке вредности но остали радови са којнма стојп у нрплпчној дпсхармонији. Добра је идеја уметникова, да тражи и друге пнтересне тачке у природи за вајање — да се задржи мало и на драперији, а не да стално ради женска гола тела лоше пх моделишући која смо већ свикли да гледамо од Јовановића. Свака тајанственост дражи човека, а код уметнпка чешће јаче развпја фантазију о скривеним лепотама форме, ето у овоме п лежи кључ добро моделисане „Туге“ одлнчпе пластике Ђорђа Јовановића, у којој има внше уметннчког осећања по код осталих; одобравамо идеју општпне, што је баш њу откупила. „Макиета за споменик чика Миловану Глишићу“ не доиада нам се, безукусна је, на маски и макиети преставља карикираног чика Милована, а карикатуре се не мећу па спомене плоче ни на гробове умрлих — то може остатп у уметннковој галерији или каквој нриватној. У цртама ове маске нема оног велпког песничког, што смо тако радо читали нз доброћудпих очију и црта лица нокојног песннка — нриповедача. Само маса меса којеје наслагао уметник на: образима, уснама, челу неспретно, у цељи карикирања покрива оно, свима